Časovi japanskog jezika – IV lekcija: prefiksi i sufiksi

Današnja lekcija neće biti toliko duga, ali dosta pojmova ćemo morati da zapamtimo novih.

U ovoj lekciji govorićemo o prefiksima i sufiksima.

Poznavanje prefiksa, ali pogotovo sufiksa, u japanskom jeziku igra veoma veliku i bitnu ulogu. U japanskim serijalima koje gledate, verovatno najčešće sa engleskim prevodom, da li je to bilo moderno ili prevodioci nisu znali šta će sa tim, sufiksi kao što su „kun“, „sensei“, itd. nisu prevođeni, pa smo tako imali apsurdno japansko-engleske prevode, na primer: „Hayato-kun, where are you?“. Srećom, svako ko je barem jednom guglovao ove sufikse zna njihova značenja, ali opet, ne verovatno u potpunosti i objektivno.

Nippongo no Jugyou (logo)

Kada god bi me neko pitao za razlike između, san, kun, chan sufiksa, često bih davao pojednostavljena objašnjenja. Kako je ovo lekcija, a ne usmeno objašnjenje, malo ćemo detaljnije istaći razlike.

Što se prefiksa tiče, tu već imamo drugu priču. Sa njima najverovatnije niste upoznati, ali upoznaćete se.

Prvo ćemo pričati baš o prefiksima.

 

最 (SAI): ovim prefiksom se iskazuje nekakva konačnost ili ponavljanje

最後 さいご saigo na kraju, konačno
最新 さいしん saishin poslednje, najnovije
最悪 さいあく saiaku najgori
最低 さいてい saitei najlošiji, najgori
再入国 さいにゅうこく sainyuukoku ponovo ući

最後で たった ひとつのいうが ある、 キミを あいしている。
Saigo de, tatta hitotsu no iu ga aru, kimi o ai shite iru.
Na samom kraju, samo jednu reč imam, volim te.

この しんぶんには ぜんぜん 最新のニュースが ありません。
Kono shinbun ni wa zenzen saishin no nyuusu ga arimasen.
U ovim novinama nema poslednjih novosti.

ほんとうのことを いうと、あいつが 「最悪!!!」 といってた あたしに。
Hontou no koto o iu to, aitsu ga „saiaku!!!“ to itteta atashi ni.
Da ti kažem iskreno, rekao mi je: „Ti si najgora!!!“.

よのなかに 最低のくずどもが いきる。
Yo no naka ni saitei no kuzu-domo ga ikiru.
U svetu najgori od najgorih žive.

今は 僕のあいが 日本に再入国でした。
Ima wa boku no ai ga nippon ni sainyuukoku deshita.
Upravo se moja ljubav ponovo vratila u Japan.

 

以 (I): ovim prefiksom se izražava granica ili limit

以上 いじょう ijou iznad, krajnji
以下 いか ika pod, ispod
以外 いがい igai izuzev
以内 いない inai unutra, u, manje od

A: もっとコーヒー ですか?
B: いいえ、 以上です。
A: Motto koohii desu ka?
B: Iie, ijou desu.
A: Još kafe?
B: Ne, dosta je.

彼は 30いかの はずはない。
Kare wa sanjuu ika no hazu wa nai.
On ne može imati ispod 30 godina.

ぜんぶのがくとは きょうしつにいます 以外は ひとりのしょうじょ。
Zenbu no gakuto wa kyoushitsu ni imasu igai wa hitori no shoujo.
Svi učenici su bili u učionici sa izuzetkom jedne devojčice.

かのじょは いっしゅうかん以内に およぐことが できるようになる でしょう。
Kanojo wa isshuukan igai ni oyogu-koto ga dekiru you ni naru deshou.
Najverovatnije će naučiti da pliva u narednih nedelju dana.

 

真 (MA): pojačava značenje reči kojoj prethodi

真直ぐ まっすぐ massugu pravo napred
真っ赤 まっか makka pravo crvena
真っ白 まっしろ masshiro čisto bela

彼は 真直ぐ 僕のほうへ ちかづいて きました。
Kare wa massugu boku no hou e chikazuite kimashita.
On je došao pravo k meni.

彼女のりょうほうが 真っ赤になる。
Kanojo no ryouhou ga makka ni naru.
Ona se pravo zacrvenela od stida.

あなたのうそは 真っ白のうそです。
Anata no uso wa masshiro no uso desu.
Tvoje laži su čisto bele laži.

 

反 (HAN): iskazuje suprotnost, anti prefiks

反対 はんたい hantai suprotno

俺のりょうしんは 俺のいけんに 反対 している。
Ore no ryoushin wa ore no iken ni hantai shite iru.
Moji roditelji se suprotstavljaju mome mišljenju.

 

毎 (MAI): iskazuje ponavljanje za značenjem „svaki“, odnosno sa učestalošću

毎度 まいど maido svaki put
 毎日 まいにち mainichi svaki dan
毎月 まいつき maitsuki svaki mesec
毎年 まいとし maitoshi svake godine

毎度ごひいきに ありがとうございます。
Maido go-hiiki ni arigatou gozaimasu.
Hvala Vam za podršku koju pružite svaki put.

毎日ひふが なくなるって しってた?
Mainichi hifu ga naku naru tte shiteta?
Jesi li znao da svaki dan gubiš kožu?

ははおやは 毎月のししゅつを けいさんした。
Hahaoya wa maitsuki no shishutsu o keisan shita.
Majka svaki mesec računa troškove.

毎年毎年 ふさくつづきだった。
Maitoshi maitoshi fusaku tsuzuki datta.
Godina za godinom, unos je loš.

Napomena: 毎月 može da se čita i kao dato maitsuki ali i kao maigetsu.

 

全 (ZEN): iskazuje potpunost, završenost

全部 ぜんぶ zenbu u celosti, sve
全体 ぜんたい zentai u celosti, u potpunosti
全然 ぜんぜん zenzen ništa

たまごが 全部で 10こあった。
Tamago ga zenbu de juuko atta.
Bilo je tačno deset jaja.

くさったリンゴが 1つあるとたる 全体が だめになる。
Kusatta ringo ga hitotsu aru to taru zentai ga dame ni naru.
Jedna trula jabuka u celosti može da pokvari bure.

このまちに 全然 ひとが いません。
Kono machi ni zenzen hito ga imasen.
U ovom gradu nema ljudi.

 

半 (HAN): označava 1/2 (polovinu nečega)

半分 はんぶん hanbun pola dela, pola minute
半年 はんとし hantoshi pola godine
半日 はんにち hannichi pola dana

彼女は リンゴを 半分に きった。
Kanojo wa ringo o hanbun ni kitta.
Ona je prepolovila jabuku na dva dela.

たなかくんから この半年かん なにのしょうそくも ない。
Tanaka-kun kara kono hantoshi-kan nani no shousoku mo nai.
Nisam se čuo sa Tanakom u proteklih šest meseci (u protekle pola godine).

半日のツァーは ありますか?
Hannichi no tsuaa wa arimasu ka?
Da li imate polu dnevne ture?

Napomena: 半日 može da se čita i kao dato hannichi ali i kao hanjitsu.

 

新 (SHIN): značenje ovog prefiksa jeste „novo“

新型 しんがた shingata novi tip, novi stil
新規 しんき shinki novo, osveženo

とうきょうで 新型のくるまが うりだされた。
Toukyou de shingata no kuruma ga urida sareta.
U Tokiju su počete prodaje novog tipa automobila.

新規かいてんした ほうせきてんは 私のごとくいさまを うった。
Shinki kaiten shita housekiten wa watashi no go-tokui-sama o utta.
Novootvorena draguljarnica je preuzela neke od mojih najboljih mušterija.

 

小 (KO): izražava da je nešto veoma malo

小型 こがた kogata mali tip

おおがたと小型のにだいのひこうきが、 ハンガーないで やすんでいました。
Oogata to kogata no nidai no hikouki ga, hangaa nai de yasunde imashita.
Dva aviona, od kojih je jedan veliki a drugi mali, su se odmarali u hangaru.

 

未 (MI): označava da se nešto nije desilo još uvek ili će se desiti u budućnosti

未払い みはらい miharai neplaćeno
未来 みらい mirai budućnost

私にはまだ 未払いのしゃっきんが 100ドラある。
Watashi ni hamada miharai no shakkin ga 100 dora aru.
Moji neplaćeni troškovi iznose 100 dolara.

未来のじつげんへの ただひとつのげんかいは、 げんざいへの うたがいだろう。
Mirai no jitsugen e no tada hitotsu no genkai wa, genzai e no utagai darou.
Ono što nas ograničava da gradimo budućnost jeste skepticizam današnjice.

 

不 (FU): koristi se za negaciju prideva ili pridevskih imenica

不幸 ふこう fukou nesreća
不可能 ふかのう fukanou nemoguće

不幸は けっしてたんどくでは こない。
Fukou wa kesshite tandoku de wa konai.
Nesreća nikada ne dolazi sama.

不可能以外のなにものでもない。
Fukanou igai no nanimono demo nai.
Sve je samo nije nemoguće.

 

無 (MU): slično ulogi prošlog prefiksa, ali označava i da nešto ne postoji

無理 むり muri neizvodljivo
無料 むりょう muryou besplatno

ろうじんに あたらしいことは 無理だ。
Roujin ni atarashii koto wa muri da.
Nemoguće je naučiti starog lisca novim trikovima.

無料で それが えられる。
Muryou de sore ga erareru.
Možete uzeti to besplatno.
Postoji još prefiksa, naravno, ali za početak mi ćemo učiti ove. Jedan, vrlo bitan za napomenuti, a nismo ga obradili je prečesti 大. Iako je čest, on ima tri moguća čitanja: „oo“, „tai“ i „dai“. Postoji pravilo koje kaže da se oo koristi uz japanski vid čitanja kanđija, a tai i dai uz kineski vid čitanja. Ipak, kada se koristi tai, a kada dai nema pravila. Uzima se rečnički oblik za pravilan. Pa tako sam imao diskusiju vezanu za naslov animea Nanatsu no Taizai. Prema rečnicima ustanovljeno je da se koristi oblik daizai (veliki greh, ili što mi prevodimo smrtni greh), ali je autor u mangi koristio oblik taizai, verovatno kao posledica regionalnog govora. Mi ćemo, ipak, uvek se držati verzija iz rečnika. Ovaj znak, označava nešto veliko, suprotan znaku ko 小.

U japanskom jeziku postoji još jedan prefiks koji se svrstava u grupu počasnih prefiksa. U pitanju je: 御. Kanđi znak deluje možda prekomplikovano na prvi pogled, ali kako budemo intenzivirali učenje kanđija shvatićete jednostavnost ovog znaka. Ipak, ne morate se brinuti da ga odmah naučite jer na 100 situacija u kojima neko koristi ovaj znak, možda eventualno jednom će ga iskoristiti u ovom obliku i to kada verovatno nije siguran u čitanje ovog znaka (naravno, ova moja kvazi statistika se odnosi na mange, online tekstove koji nisu naučnog karaktera ili iz ozbiljnih novina).
Interesantno je čitanje ovog znaka, gde postoje četiri vida: o, go, mi, on. Četiri čitanja, četiri pravila, ali jedan znak. Ipak, sreća po vas je da su mi i on toliko retki u upotrebi da ih nećete baš sretati. Konkretno, mislim da čitanje on se više i ne koristi. Mi se koristi kod reči koje su vezane za šinto religiju ili za carevinu. Ipak, može se koristiti da „ukrasi“ reč, jer se ovaj vid čitanja smatra lepim.
Čitanje o i go su ipak najrasprostranjeniji. O se koristi uz japanski vid čitanja, dok se go koristi uz kineski vid čitanja. Ništa jednostavnije ne može biti, ali će vam biti potrebno vreme da se ustalite sa ovim vidovima čitanja.
Toliko smo govorili o tome kako se čita znak 御 a nisam objasniošta je to počasni prefiks. On se ne prevodi u srpskom jeziku, a koristi se često kako bi formalizovao rečenicu, naglasio određenu reč i dao toj istoj reči neku dozu poštovanja prema stvari koju ona predstavlja.
Govorni jezik vrlo retko koristi ovaj oblik počasnih prefiksa, izuzev za neke konkretne već, mogu reći ustaljene, reči kao što je o-kane (kane – novac).

Posle priče o prefiksima sledi nam mnogo lakša i vama poznatija priča, priča o sufiksima.

San (さん):
Koristi se za obraćanje starijim osobama (ekvivalent „gospođo“, „gospođice“, „gospodine“ ili „Vi“ iz poštovanja). Druga upotreba je obraćanje nepoznatim osobama ili osobama koje znamo ali nismo previše bliski sa njima.

 

Han (はん):
U Kansai dijalektu se koristi umesto san.
Kun (君):
Jedini osnovni sufiks za imena koji se piše kanđijem. Kanđi je identičan kanđiju kimi koji znači ti.
Koristi se za osobe mlađe od govornika.
Ukoliko dve osobe nisu prijatelji ili nije veliki generacijski jaz među njima, ovaj sufiks označava unižavanje (obezvređivanje) sagovornika, ali u prijateljskoj atmosferi može se koristiti da iskaže privrženost i afekciju.
Chan (ちゃん):
Koristi se pri obraćanju devojčicama.
Koristi se pri obraćanju osobama prema kojima neko gaji osećanja, bilo to sestra, devojka, majka, ili neka druga ženska osoba.
Takođe se koristi i za tepanje ili posle nadimaka osoba sa kojim je sagovornik ljubavno povezan.
Tan (たん):
Vulgarna verzija za chan sufiks.
Bo (坊):
Koristi se za tepanje bebama. Poprilično bespotreban sufiks, po mom mišljenju.
Sama (様):
Koristi se kao i -san za obraćanje nepoznatim osobama, starijm od nas sa kojima apsolutno nismo bliski (formalnije je od -san).
Chama (ちゃま):
Nastaje kombinacijom chan i sama. Shodno tome, značenje je kombinacija ova dva sufiksa. Učtivo obraćanje osobi prema kojoj osoba gaji osećanja, drugim rečima.
Tono (殿):
Može se čitati i kao dono.
Označava gospodar.
U najvećem broju slučajeva ovaj sufiks ćete uhvatiti u samurajskim filmovima jer je bio najkarakterističniji za to doba.

Sensei (先生):
Nastavak koji označava obraćanje: profesoru, doktoru, advokatu…
Iemoto (家元):
Formalniji oblik sufiksa sensei.
Hakase (博士):
Koristi se za obraćanje osobama sa visokom akademskom titulom (na primer položeni doktorat).
Senpai (先輩):
Osoba koja je iskusnija od govornika u nekom polju ili bolja od njega, pri čemu ta ista osoba nije učitelj govorniku već samo kolega, prijatelj ili poznanik.

Kouhai (後輩):
Inverzno od senpai.
Osoba koja je početnik u nekoj grani posla. Ipak, retko se koristi.
Shi (氏):
Najformalniji nastavak.
Koristi se u novinama, na televiziji, pisanju formalnih pisama, i slično.
Yarou (やろう):
Veoma uvredljiv nastavak, vulgaran.
Jo (嬢):
Uglavnom se retko čuje, ali označava termin gospođica.
Ipak, često se može čuti u kombinaciji „o-jo-san“ ili „o-jo-sama“ sa istim značenjem ili počasno može da označava kćerka.
Fujin (夫人):
Termin koji označava „gospođa“ odnosno obraćanje udatoj ženi.
Danas je redak u upotrebi.
Ue (上):
Zastareo i arhaičan sufiks, ali se može naći u japanskim starim pripovetkama koje i dan danas žive u japanskoj kulturi. Zbog toga je veoma bitan iako se danas pretežno ne koristi.
U modernom jeziku najčešći su pojovi haha-ue, ane-ue, i slično (određeni rodbinski odnosi praćeni sa ovim nastavkom).
Rin (リン):
Jedan od dva sufiksa koji se pišu katakanom.
Koristi se pri davanju nadimka.
Cchi (ッチ):
Drugi sufiks koji se piše katakanom.
Takođe se koristi pri davanju nadimka.
Neki od primera gde možete čuti određene sufiksne nastavke:

 

  • san, kun, chan, sama, senpai – verovatno u gotovo svakom animeu;
  • tono – pogledati samurajske serijale, poput serijala igranih filmova Ruroni Kenshin;
  • sensei, hakase – dosta ćete čuti u serijalima baziranim u školi ili u nekoj medicinskoj ustanovi;
  • iemoto – pojavljuje se u slice of life serijalima baziranim u feudalnom Japanu u scenama koje se odnose na čajnu ceremoniju ili neku specijalnu proslavu;
  • yarou – vrlo čest nastavak u animeima koji su puni borbi, krvi i nasilja;
  • ue – ovaj sufiks konkretno možete naći u animeu Code Geass gde se mlađi pripadnici kraljevske porodice starijima obraćaju koristeći ovaj nastavak;
  • cchi – za ovu referencu možete pogledati anime serijal Kuroko no Basuke gde jedan od likova dodaje ovaj nastavak svima kojima daje nadimke.

Naravno, trebate razumeti da prefiksi i sufiksi, koje smo danas radili nisu jedina vrsta u japanskom jeziku. Kao i u ostalim jezicima, nastavci za prošlo vreme, buduće i slično, i u japanskom jeziku su sufiksi. Ipak, postoje i sufiksne imenice, poput imenice beki, koje menjaju značenje itd.

Vidimo se sledeće nedelje!

Srećno učenje! 🙂