GoTovanje utorkom – Epizoda 7: The Broken Man

13383555_10154152443668116_1670611127_o

Neću da dužim s uvodom – em je bespredmetno svaki put osmišljavati nove rečenice koje ne služe ničemu do da vas uvuku u tekst, em je posle sezone i po ovo prva epizoda Gejmotrona koja me je ostavila s osmehom na licu, tako da sam nestrpljiva da pređem na stvar.

 

GoTovanje utorkom

~ friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

Uz vas je Isidora, dežurni martinolog pri Sakurbani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

Epizoda 7 – The Broken Man

Disklejmer: Ozbiljni spojleri. Zapravo, već sam vam spojlovala time koga sam stavila na centralnu sliku članka. Ha.

giphy-facebook_s

Opšti utisak:

Nisam mislila da ću to ikada više reći za Gejmotron, ali epizoda je bila toliko pristojna da čak ne mogu da nađem nešto o čemu bih gunđala. Osećaj je čudan –osladilo mi se da redovno snarkujem, a sad ću morati da pohvalim pravac u kome se serija razvija. Neprirodno, bre.

„The Broken Man“ je mahom tranzicione prirode – svrha mu je da postavi pozornicu za krupne događaje koji slede. Uprkos tome, imali smo karakternog razvoja, dobrih dijaloga i pomaka u zapletu, pa i pošteno šokantan preokret na kraju – ono u Bravosu nisam očekivala. Takođe, vraćaju se likovi koji su van ekrana proveli više sezona. Dok načelo vezivanja slobodnih krajeva često nalaže primenu gvozdene metle radi eliminisanja svih „viškova“, kao što smo nažalost više puta videli u šestoj sezoni, isto tako može da znači povratak poznatih lica kako bi se i njihove priče zaokružile, što pozdravljam, posebno ako se to uradi valjano. Konačno, Gemojtron se vraća na radnju iz romana gde god može – juhu za dobar početak peripetija s opsadom Brzorečja – dok tamo gde dopisuje sopstveni materijal, ovoga puta to radi začuđujuće prihvatljivo. Prosto ne znam šta im je.

Pored Brena koji je dobio zasluženi predah,  ove nedelje fakat nismo obišli one delove priče gde najčešće dolazi do havarije – s ekrana su izostali i Majka zmajeva i ceo kuršlus u Mirinu, pa i Remzi Bolton koga nema već nekoliko epizoda. Pošto Bitka kopiladi samo što nije, bojim se da će nas ubrzo podsetiti na Remzija, i to što brutalnije to bolje da bi ga gledaoci više mrzeli. Mentalno se pripremam da će Lord Bolton uskoro uraditi nešto užasno. Siroti mali Rikon Stark.

Sve u svemu, epizoda mi je toliko legla da se sad prosto pribojavam čime ću to da platim, odnosno kakve idiotluke će mi naredne nedelje D&D sručiti na glavu. Kako god bilo, jedva čekam sledeći ponedeljak.

Negde u negderiji, deo prvi:

Radnju otvara prizor osunčane srednjovekovne idile gde složna zajednica gradi crkvu: toliko je šećerasto da sam se za trenutak upitala da li stvarno gledam Gejmotron. Ubrzo otkrivamo zašto smo tu, gde god se to dođavola nalazili: član dotične zajednice je i Sendor Klegejn, za prijatelje Pseto. To da je Sendor preživeo i nije neko iznenađenje – em se u knjigama taj obrt naveliko hintuje, em je Ijan MekŠejn celu godinu šakom i kapom delio spojlere kad god bi negde seo za mikrofon. Slično kao u romanu, otkrivamo da se Sendor manuo nezdrava života i rešio da živi na selu, pod budnim okom MekŠejnovog lika, hipi sveštenika koji vodi ovu Porodicu bistrih potoka, i koji se ne zove Septon Meribald, ali ćemo ga za potrebe teksta zvati Septon Meribald. Razgovor koji vode presmešno je pun ekspozicije, ali jebiga, mora se nekako prosečnom gledaocu objasniti otkud Pseto nazad u igri.

02

U Kraljevoj Luci, deo prvi:

Blažena Mardžori, u bezobličnoj ’aljini koja je pokriva od vrata do vrhova prstiju, smerno bdije nad verskim spisima. Posećuje je Vrabac, srećan k’o prase u blatu što je kraljica sad na strani vere. Nakon jebeno nelagodnog razgovora o kraljevskim bračnim dužnostima – niko ne želi da mu savete o seksu daje čovek koji izgleda kao Papa Franjo – Vrabac onako usput provlači da je Ledi Olena divna žena, ali i nepokajana grešnica. Mardžori odmah kapira koliko je sati.

Unuka i baba se susreću pod strogim nadzorom Septe Unele, na koju se Olena verbalno istresa kako stigne. Zapravo, baba Tajrel je puna gneva: ne samo da joj je Vrabac javno isporučio guzicu na tacni, već i strahuje da je izgubila voljenu unuku. Siktanje na Unelu kao da predstavlja izraz nemoći. Iako Mardžori ni na tren ne skida masku uprepodobljene preobraćenice, dovoljno jasno babi poručuje da se pakuje za Visoki Sad, a čak uspeva i da joj doturi papirić s nacrtanom tajrelovskom ružom. Olena može da odahne, a sa njom bogami i gledaoci – Mardžori se, dakle, pretvara, i očito ima nekakav plan. Veza između babe i unuke prikazana je emotivno i ubedljivo, i teško je ne navijati za ovaj nesvakidašnji međugeneracijski tandem.

03

Jedino se i dalje pribojavam da se Mardžori ne preigra. Fanatizam je lako zapaljiva stvar, a ona u ovom trenutku žonglira s previše šibica.

Na Severu, deo prvi:

U obilasku Severa u pokušaju da iskamče vojsku za svoj pohod na Vinterfel, Džon, Sansa i drugari prvo odlaze kod divljana. Slobodni narod se nećka, Tormund prodaje Džona k’o polovna kola, Džon maše logičnim argumentima, ali na kraju je džin Vun-Vun taj koji će prelomiti. Prva stanica na spisku uspešno štiklirana – ’ajmo dalje.

05

U Kraljevoj Luci, deo drugi:

Dok se sprema za povratak u Visoki Sad, Olenu obilazi Sersei da ponovo pozove Tajrele na savezništvo u borbi protiv vere. Olena – ohrabrena nakon susreta s Mardžori – neće ni da čuje. Ne samo što odbija pruženu ruku, već i servira Sersei takvu bujicu uvreda da uši otpadaju. Sve izrečeno je živa istina, i Kraljica Majka jeste zaslužila da joj neko to saspe u lice – ali scena deluje kao iživljavanje, kao šutiranje pobeđenog protivnika koji ponižen leži na podu, samo da biste se osetili bolje u vezi sopstvenog poraza. Ne zaboravimo, Sersei je gordo i osvetoljubivo zlopamtilo, i sve mi se čini da će Olenu ova tirada skupo koštati.

04

U Rečnim zemljama, deo prvi:

Džejmi ima nov autfit! Odenuo je crveni lanisterski oklop u samurajskom fazonu, u kome izgleda bolje nego ikad, i ja se sad neću smiriti dok ne isteram da uradimo i taj kosplej. Jer valja se.

No vratimo se na temu: eto nama po prvi put u šestoj sezoni i Brona. Iako mu, po Martinu, trenutno nije mesto u Rečnim zemljama, radnja se dovoljno pridržava knjiškog predloška da Bronov upliv ciničnih dosetki dobro dođe. Za razliku od onog debakla u Dorni, za koji se brzo videlo da je nakrivo nasađen, ovoga puta se radujem bromantičnoj komediji.

08

Kad smo kod vernosti adaptacije, prikaz opsade pogađa srž Martinovog pisanija – zapravo, odavno u seriji nismo videli nešto što je do te mere revnosno preneto sa stranica knjige. Sve je na mestu: dizajn, dijalog, karakterizacija, osećaj za detalje. Frejevi izgledaju kao inbred hilbiliji puni jeftine pakosti, scena s nesrećnim Lordom Edmurom na vešalima skinuta je valjano i upečatljivo, a Džejmi je prikazan tačno kako treba u svom pokušaju da se dokaže kao komandant lanisterskih snaga nakon što je prinuđen da se oprosti od starog života – spolja odlučan, a iznutra nesiguran. Da je Brinden Blekfiš baja nad bajama, to smo već znali.

Na Severu, deo drugi:

Druga severnjačka stanica je scena koja će ove nedelje iznedriti najviše ovacija i internet memetine. Džon, Sansa i Davos došli su na poklonjenje kući Mormont s Medveđih ostrva, poznatoj pre svega po neustrašivim ženama. Na čelu kuće je Lijena, stara samo deset leta, ali tvrda k’o valirijski čelik – način na koji je ispreskakala gos’n Snoua i gđu Lanister-Bolton jasno pokazuje da sa malom nema zajebancije. Tek Ser Davos – rođeni diplomata i večiti glas razuma – uspeva da ubedi mladu Lijenu da je stati uz Starkove pravi izbor, usput nas prikladno podsetivši ko je pravi neprijatelj. U završnim rečima, Lijena oličava sve vrline Severa, i njena zakletva na vernost epska je skoro do suza – tek da bismo otkrili da kuća Mormont Starkovima donosi pojačanje od čitava 62 vojnika. Ura.

06

Scena je lako mogla da sklizne u karikaturu – starmala klinka na čelu drevne kuće, komični tvist na kraju – ali napisana je, režirana i odglumljena s retkim dostojanstvom. Lijena Mormont će mnogima garant dospeti na spisak omiljenih likova – jao si ga D&D ako joj bude falila dlaka s glave. A što se Viteza od Praziluka tiče, imam samo jedan komentar: Davosa za predsednika.

U Rečnim zemljama, deo drugi:

Povratak na opsadu Brzorečja vodi nas pravo u doslednu adaptaciju jednog od boljih momenata iz ozloglašeno spore četvrte knjige: Džejmijev susret s Blekfišem. Dijalog u dobroj meri zadržava rečenice iz romana, napetost između dvojice vojskovođa može nožem da se seče, a Blekfiš suvereno vlada situacijom, dokazujući da budućnost kuće Tuli isključivo od njega zavisi.

01

Za Džejmijev karakterni razvoj, ovo je izuzetno važan trenutak. Dok pokušava da se iskaže kao bolji čovek i samom sebi vrati veru u viteštvo i čast – fala Brijeni na buđenju izgubljenih ideala – Blekfiš ga ne shvata ozbiljno, već ga naziva Kraljeubicom, jer za njega taj pogrdni nadimak oličava sve na šta se Džejmi svodi. Ponižavajuća replika nas podseća koliko je Džejmi godinama bio „guran“ u ulogu negativca sve dok joj se nije prepustio, i koliko će mu biti teško da se iz iste iskoprca – ako se u televizijskoj verziji ikada bude iskoprcao. U svakom slučaju, u trulom papučaru koji je celu sezonu kršio ruke i radio šta mu se kaže, najzad počinjem da prepoznajem mog Džejmija iz knjiga, što me čini neizmerno srećnom. Samo da potraje.

Na Severu, deo treći:

Treća stanica severnjačke turneje vodi nas u kuću Glover i časti nas još jednom briljantno napisanom sekvencom. Vidimo, naime, koliko skupo je Sever platio ujdurmu s krunisanjem Roba Starka: ostali su desetkovani, poniženi i nebranjeni, opljačkanih imanja i glavešina pobijenih na Crvenoj svadbi, sa klimavim kućama na čijem su čelu sada nezrela deca ili mlađa braća. Iz ove perspektive, sasvim je jasno da je vojevanje Kralja na Severu bilo obična budalaština, dok je Rob ispao nepromišljeni, sebični majmun koji se oženio strankinjom ne mareći za posledice. Ne krivim Loda Glovera što je odabrao da se drži Boltonovih umesto da bije još jednu starkovsku bitku – i ja bih da sam na njegovom mestu.

07

U Volantisu:

Teon, Aša Jara i njihova gvozdena flota teleportovali su se do Volantisa, gde vreme ubijaju pijući medovinu i jureći kurve. Zapravo, Aša Jara je ta koja juri kurve – otkrivamo da Ledi Grejdžoj uživa u intimnom druženju s devojkama. Nadam se da se oko ove izmene neće dići kontroverza (kad se samo setim „ua pederluk“ zakukavanja za Lorasa i Renlija, koji jesu gej i kod Debelog), jer je u suštini  sasvim kul na dva nivoa. Kao prvo, ne vidim zašto u Gejmotronu ne bismo imali i jednu lezbejku, kad je čitav spektar drugih seksualnosti do sad istraživan bez pardona. Kao drugo, za seriju poznatu po tome da je koristila seks i golotinju zarad skretanja pažnje, prosto je osvežavajuće da je lezbo akcija poverena glumici koja ne izgleda kao porno diva na radnom izletu, već kao obična, čak ružnjikava žena. Time scena ne miriše na jeftini fan servis već se svodi na prihvatljivu karakterizaciju, ič ne smetajući. Pravda za buč lezbejke.

Ašin Jarin ljubavni život ipak nije u fokusu sekvence. Bez obzira što su ga okupali, ošišali i obukli u prinčevski oklop, Teon i dalje ne može da se otarasi Smrde u sebi, već sedi zgrčen u ćošku bordela. Motivacioni govor koji mu Aša Jara servira brutalan je u gvozdenrođenskom duhu – ako boga znate, nemojte iste tehnike primenjivati na prijateljima koji se oporavljaju od traume – ali je neobično pun topline i sestrinske ljubavi, i kanda vrši pos’o. Kada podigne glavu da pogleda sestru u oči, posle dužeg vremena, to je ponovo Teon – Alfi Alen, obožavam te!

09

Kao što se dalo predvideti, Gvozdenrođeni su se uputili u Mirin. Da mi je neko pre par godina rekao da ću s nestrpljenjem iščekivati susret Teona Grejdžoja i Deneris Targarjen, ne bih mu verovala.

Na Severu, deo četvrti:

Nakon što se njihova turneja po vazalskim kućama završila mršavo, a u kampu svako malo izbijaju tuče između Severnjaka i divljana, Sansa krišom seda da piše pismo. Valjda je da je rešila da ne bude kreten i da Maloprstiću traži one vitezove iz Dola – koji će sad, sigurno, doći s nekom cenom. Tako ti je to kad si ćurka.

Negde u negderiji, deo drugi:

U Porodici bistrih potoka, Septon Meribald drži propoved o svojoj grešnoj prošlosti kao na sastanku anonimnih alkoholičara, sve vreme značajno namigujući Sendoru. Gre’ota, doduše, da nije iskorišćen čuveni govor „pravog“ Septona Meribalda iz „Gozbe za vrane“, kao jedan od najboljih pasaža koje je Debeli ikada napisao – pošto je predug da ga ovde kopipastujem u originalu, evo odlomka iz audio knjige. Uživajte.

Elem, propoved prekidaju tri konjanika, koja „štite narod“ i raspituju se za „donacije“ – u njima prepoznajemo ostatke Bratstva bez barjaka, čiji su se ideali neobjašnjivo srozali, te se sada svode na pljačkaški bašibozuk. Septon Meribald začuđujuće je pomirljiv, dok se Psetu pale lampice za uzbunu.

U Bravosu:

Srećna nakon što je raskrstila s Ljudima bez lica, Arja veselo sebi rezerviše mesto na brodu za Vesteros, šeta gradom, i zastaje na mostu da se divi pogledu na Bravos. Neobično je neoprezna – pobogu, naravno da je ljupka starica koja joj prilazi  prerušena rospija iz hrama.

Nisam, bogami, bila pripremljena za ovo što sledi. Očekivala sam akciju s jurnjavom po krovovima i neizbežnim lemanjem motkama, a ne da rospija iz prve razvali Arju nožem u stomak i baci je preko mosta u vodu. Jebote.

10

Sekvenca se završava s Arjom koja mokra, promrzla i krvava posrće ulicama Bravosa, pridržavajući sopstvena creva. Nemam pojma kako će se – i da li će se – Starkovo čeljade izvući iz ovoga.

Na internetu su se već pojavile teorije zavere da to uopšte nije bila Arja, već Džaken H’Gar koji je preuzeo njen lik i – valjda iz dobrote duše – žrtvovao svoj život da ona može da pobegne. Takvo rešenje je em jeftino, em nelogično, em to uopšte i nije Džaken već, setite se, smežurani crnac sa njegovim licem koji nema nikakve razloge da štiti Arju. Nadam se da je gđica Stark zaista primila čakiju u stomak – možda će upravo to najzad izazvati ozbiljan preokret u njenom karakternom razvoju. Videćemo – sledeća epizoda se zove „Niko“, tako da odgovori slede.

Završnica:

Dok je Sendor muževno cepao drva na brdu, Braća bez gaća su svratila u posetu Porodici bistrih potoka, za sobom ostavivši spaljene kuće, pobijenu nejač, i obešenog Ijana MekŠejna koji sad mirno može da pređe u „Američke bogove“ i bavi se spojlovanjem Nila Gejmena. Pseto odlučno grabi onu sekiru za drva, i to je kraj epizode – reklo bi se da stare navike teško umiru, kao i da su Braća bez gaća najebala. Napred Šandore.

11

I završismo. Još samo tri epizode do kraja sezone – i tri ponedeljka gde meni dobro parče dana otpada na opsesivno analizanje jebene TV serije. Izdržaćemo nekako, i vi i ja – uostalom, ne bih ja ovo radila da me ne čini srećnom, a vama fala na čitanju. Od srca.

Izvor slika: HBO