GoTovanje utorkom: Epizoda 5 – The Door

GoTovanjeUtorkom006

Tačno na vreme stiže ovonedeljno GoTovanje, taman da možete da otpočnete dan onako kako ste navikli, uz jutarnju kafu i detaljan pretres događaja iz sveta leda i vatre.

GoTovanje utorkom

~ friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

Uz vas je Isidora, dežurni martinolog pri Sakurbani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

Epizoda 5 – The Door

Disklejmer: Spojleri. Ali da se ne lažemo, zahvaljujući frljoki HBO Nordic, gde će se odgovornima kotrljati glave gore nego za vakta Džofrija Barateona, većina vas je epizodu odgledala još koliko u nedelju pre podne.

Brace-Yourself-Spoilers

Opšti utisak:

Bila je ovo je jedna od onih akcionih epizoda koje su usisale dobar deo ovosezonskog budžeta – tabačina, masovke, vatra i CGI karakondžule na sve strane, u završnici koja je ostavila bez daha veći broj gledalaca no što se dalo očekivati, uključujući čak i mnoge mrgodne knjigopuriste koji mahozistički prate seriju samo da bi imali šta da mrze. Bila je ovo epizoda koja nam je dala odgovore na koje se čekalo još od one upečatljive scene prologa kada zombiji plavih očiju brutalno utepaju braću Noćne straže – podsetili smo se ko je pravi neprijatelj i zašto je zajebano što zima dolazi. Bila je ovo prva epizoda u novoj sezoni koja nije imala strukturu pijačnog spiska, kada uredno posećujemo jednu po jednu geografsku lokaciju kako bi je odradili za tu nedelju – likovi su se smenjivali onim redom koji je garantovao najjaču dramsku tenziju. Nismo bili u Kraljevoj luci, i FALA BOGU pa nas je mimoišla ovonedeljna porcija grozota Remzija Boltona, ali smo zato dva puta posetili Zid, i čak tri put zavirili iza istog.

Bila je ovo jedna od retkih epizoda Gejmotrona koje su uspele da me rasplaču.

A opet, bar za mene, konačni utisak je neobično mlak.

Sa’ćemo da prodiskutujemo i zašto je to tako.

Na Zidu, deo prvi:

Po ko zna koji put, počinjemo od Zida. Sansa prima pismo od Maloprstića i odlazi da se sa njim sastane sama, sa sobom vodeći jedino Brijenu. Susret je turoban i obija se Maloprstoću o glavu – u solidno napisanoj i pristojno odglumljenoj sceni, gđica Stark proziva Petira Beliša da je znao za Remzijeve omiljene metode za razonodu, te da ju je nemilosrdno prodao zarad sopstvenih interesa. Iako ni za tren ne sumnjam da Maloprstić jeste znao za Remzija, makar mu polazi za rukom da izgleda istinski posramljeno dok mu Sansa natrljava svoj bol na nos. Moli je za oproštaj, kaže da bi umro za nju, i nudi joj one svoje ratom neizmorene i dobro opremljene vitezove iz Dola kao ispomoć u osvajanju Vinterfela. Sansa, međutim, ispoljava onu nesrećnu starkovsku tvrdoglavost. Umesto da razmisli kako da Maloprstića iskoristi za svoje planove – jer nema bolje osvete nego kad izmanipulišeš manipulatora – šalje ga u majčinu.

0501

U Bravosu:

Sad već tradicionalno, prvo gubimo vreme na lemanje motkama, pošto se očigledno od početka serije nismo dovoljno nagledali lemanja motkama. Kada se Arja nakupila dovoljno modrica, Seksi Isus je šalje na misiju, uz upozorenje da joj je to poslednja šansa: zadatak joj je da na onaj svet pošalje izvesnu glumicu, zvezdu predstave koja proteklih dana žari i pali Bravosom.

0502

Sama scena u pozorištu je briljantna – posmatramo kako istoriju pišu pobednici, odnosno kako je smrt kralja Roberta pretočena u igrokaz u kome gramzivi Ned Stark pokušava da otme tron od nejake kraljice Sersei i dobrog ali naivnog mladog Džofrija, u čemu mu pomaže požudni i pokvareni kepec Tirion. Na kraju predstave, kad dođemo do odsecanja glave, dok raja aplaudira a glumci se sprdaju, Arjin izraz lica odaje da nije baš izašla iz kože severnjačkog vučića. Momenat je opipljivo bolan i valjano prikazan. Posle, u bekstejdžu, Arja posmatra glumce – ironije radi, njena meta je „Sersei“, inače sasvim pristojna teta, dok je nalogodavac „Sansa“, ljubomorna mlađa rivalka koja se Arji ič ne dopada. Kad bude počela da objašnjava Seksi Isusu da je „Sersei“ fina žena koja ne zaslužuje d’umre, on će joj podvući da je niko nije pitao za mišljenje. Arja se mršti – a bogami mrštim se i ja, jer se njen karakterni razvoj sad već predugo vrti u krug, i red bi bio da se tu nešto prelomi.

Takođe smo prvi put videli pimpek u krupnom planu – ura za rodnu ravnopravnost.

Iza Zida, deo prvi:

Prva od Brenovih vizija vodi nas u davnu prošlost – prisustvujemo prizoru kako su deca šume od čoveka vezanog za drvo napravila belohodača (u pitanju je, inače, isti glumac koji tumači Noćnog kralja, tako da se može pretpostaviti da smo svedočili rođenju prvog tuđina). Po povratku u realnost, neprijatan razgovor sa gđicom Poštenom Kosplejerkom otkriva da su deca šume, pritisnuta od strane prvih ljudi, pribegla eksperimentisanju na ratnim zarobljenicima ne bi li se zaštitili od istrebljenja. Eksperimenti su  pošli naopako, i sad šta je tu je, dobili smo Noćnog kralja i ostalu žgadiju. Objašnjenje je logično i drži vodu, ali je isto tako trivijalno, nekreativno, lišeno ma kakve mistike i previše puta viđeno. Plus se razotkrije nekako glupavo, antiklimaktički.  Mnja. Ovo spada u stvari za koje se iskreno nadam da će biti drugačije u knjigama – ako Debeli ikada bude završio to svoje pisanije.

0504

Na Hridi:

Gvozdenrođeni se bave demokratskim izborima, gde je mnogo važnije čiji se glasači jače dernjaju nego ko će brojati glasove i čuvati kutije. Aša Jara prva ističe svoju kandidaturu, uz posve prihvatljiv govor, mada je gre’ota što nisu iskoristili onaj monolog iz knjiga sa kamenjem, šišarkama i rotkvicama. Kao što je obećao, Teon je podržava – jej za doslednu karakterizaciju. Taman kad se činilo da će sestra uz bratovljevu pomoć stupiti na vlast, pojavljuje se strika Juron, lud k’o struja, i zahteva presto za sebe. Juronov nastup znatno je drugačiji nego u romanu – niti su tu blaga pregolema i rog koji kontroliše zmajeve, niti je sam Juron onako hladnokrvan i jeziv. Naprotiv, baš je žovijalan u svojoj psihopatologiji, dok prepričava kako je fiknuo pokojnog Bejlona preko ograde jerbo Gvozdenrođenima treba sposoban kralj koji će preploviti Usko more, oženiti se Majkom zmajeva, i vratiti se da pokori Sedam kraljevstava. Na jednoj strani, Pilu Esbek je harizmatičan glumac koji uverljivo dočarava lik – na drugoj, već imamo Remzija kao dežurnog žovijalnog psihopatu, a i njega nam je vala dosta. Možda bi povez preko oka, plavi karmin i proračunata megalomanija ipak bili upečatljiviji izbor – videćemo kako će se Esbek dalje snalaziti.

0503

Elem, pošto njegove pristalice najglasnije viču, Juron demokratski dobija krunu, a Teon i Aša Jara istog časa skupljaju flotu i begaju koliko ih talasi nose. ’De odoše, kukala im majka? Popularna teorija je da su se uputili preko Uskog mora, ne bi li došli do Deneris pre Jurona, čime suštinski preuzimaju Viktarionovu liniju radnje iz romana. Mogla bi to da bude zanimljiva izmena, ako se uradi valjano – u šta nije zdravo polagati prevelike nade.

S one strane Uskog mora:

Nakon prošlonedeljnog bahaćenja, Deneris u ovoj epizodi ima sasvim malu scenu. Džora joj poverava da je bolestan od onoga što će u idućoj sezoni d’izgleda kao the Thing iz „Fantastične četvorke“. Deni mu naređuje da ode da pronađe lek, jer kada bude osvajala Sedam kraljevstava želi da Džora bude uz nju. Replike deluju kao da su izvučene iz petparačkih ljubića što se kupuju na kiosku, i svi osećaju transfer blama, od Daarija do dotračkih konja.

U Mirinu, Denerisini saradnici presipaju usiljene dijaloge iz šupljeg u prazno, pitajući se šta im je činiti. Na kraju, opet Tirion izvlači zeku iz šešira – još jednu crvenu ženu, prvosveštenicu hrama Boga svetlosti iz Volantisa, koja obećava pomoć u širenju propagande o Denerisinim zaslugama. Gospođa je zajeban igrač, što se vidi po tome kako je ispreskakala Varisa, a budući da nosi identičnu ogrlicu kao Melisandra, moramo se zapitati kako li ona tek izgleda kad je skine. Lično gledano, kao teta u tridesetim koja sad već troši ozbiljne novce na razne pomade protiv bora, jako bih volela da znam gde se mogu nabaviti takve đinđuve.

0509

I DALJE NIKO NE OBRAĆA PAŽNJU NA TO DA SU U GRADU DVA ZMAJA NA SLOBODI.

Iza Zida, deo drugi:         

Dok Trooki Gavran starački dremucka u svojoj fotelji od korenja i granja, Bren se samostalno upušta u drugu viziju za večeras. Na zavejanoj pustopoljini, prolazi kroz nepomičnu armiju živih mrtvaca – prizor je moćan i atmosferski dobro izvučen, s taman odmerenom dozom horora. Na začelju postrojenih mrtvaca nalaze se belohodači, a među njima i Noćni kralj. Vrhovni tuđin uspeva da oseti Brenovo prisustvo, i preteći ga hvata za ruku. Bren se budi u užasu, a gos’n Gavran, prenut iz dremeža, zloslutno zbori da, sad kad Bren ima trag njegove šake na ruci, Noćni kralj zna gde se nalaze i može da uđe u pećinu. Ups.

0508

Na zidu, deo drugi:

Džon, Sansa i drugari sede za mapom Severa i većaju kako skupiti vojsku. Sansa pokazuje zabrinjavajuć nedostatak poznavanja političke situacije (zar Karstarkovi da stanu na njihovu stranu, aman!?), dok je Davos po običaju glas razuma. Na kraju, ispada da je jedino rešenje obilaziti manje severnjačke kuće i moljakati za podršku, jer je Sansa prećutala da par ’iljada vitezova iz Dola čeka na njenu komandu, pa čak i otvoreno slagala da se susrela s Maloprstićem.

0507

Joj, Sansa, Sansa, sestro slatka. Godinama te branim od mrzitelja koji misle da su žene kul samo ako su subverzivne, i da nije prihvatljivo da devojčice u žanrovskim delima budu romantične i ženstvene. „Nije ona glupa,“ govorim. „Samo je mlada i naivna. Ima britku pamet i urođenu sklonost ka diplomatiji. Odrašće. Otrezniće se. Naučiće nju čika-Petir svašta, i videćete, pretvoriće se Sansa u ozbiljnog igrača.“ I kako si mi ti to vratila? Ako si prećutala za vitezove jer si besna i jer zaista veruješ da sami možete da osvojite Sever, onda si glupa k’o tocilo. A ako je u onih tries’ sekundi Maloprstić ipak uspeo da ti ubaci crva sumnje, pa si zato lagala Džona – onda si još gluplja nego što su mrzitelji ikada tvrdili. Joj draga moja, ’aj se ti mani politike i idi da vezeš, jer očigledno je da ti to bolje ide od ruke.

Teši me jedino to da je „prava“ Sansa i dalje u Dolu kod Maloprstića.

Na kraju, Sansa šalje Brijenu u Rečne zemlje, jer valja pripremati pozornicu za opsadu Brzorečja. Sudeći po švalerskom osmehu za rastanak, za njom će najviše patiti Tormund.

0510

Zaključak:

I stigosmo do završnice na koju fanovi diljem interneta svršavaju od nedelje ujutro.

Otkako je zasrao s Noćnim kraljem, Bren je na ubrzanoj obuci kod gos’n Gavrana – ponovo su u prošlosti Vinterfela, gde posmatraju malog Neda, deda-Starka i mlađahnog Hodora, još uvek Vilisa štalskog momka. Na javi, međutim, stvari rapidno idu dođavola: Mira Rid otkriva da je pećina opkoljena istom onom armijom ’odajućih mrca koju je Bren video u viziji. Očajna, Mira ne uspeva da probudi Brena iz vizije, nego ga dovodi u nekakvo polusvesno stanje, u kome je on zaglavljen između realnosti i davnog Vinterfela. Ključno je da se Bren varguje u Hodora i pomogne u borbi, za koju je sve izvesnije da će se završiti bežanijom.

Sledi žestoka scena masovne tabačine na nivou akcionih blokbastera. Buljuci zombija pužu po tavanici, deca šume partizanski bacaju granate, sevaju eksplozije, Mira ispaljuje strele k’o junakinja young adult romana, CGI efekti orgijaju, kadrovi se smenjuju epileptičnom brzinom. Sve je ludo i brzo, i prosečan gledalac je na ivici sedišta, oduševljen što se konačno nešto događa. Međutim, u narativu kakav je „Pesma leda i vatre“ – i kakav bi Gejmotron želeo da bude – takva razularena majklbejovština štrči k’o polomljen prst. Upravo se u ovim trenucima vidi do koje je nesrećne mere Holivud preuzeo dizgine: padaju plemenite žrtve dece šume, gine Brenov jezovuk Leto (PA MAMU VAM JEBEM DA VAM JEBEM, ZAR VAM NIŠTA NIJE SVETO BAGRO JEDNA, UOPŠTE NE KAPIRATE ZAŠTO SU VUKOVI VAŽNI ZA RAZVOJ LIKOVA), gos’n Gavran nestaje kao crni dim (toliko o mojoj nadi da ćemo čuti nešto o Brindenu Riversu i Blekfajer pobuni), i koriste se slični filmski klišei da se prikaže koliko je dogorelo do nokata. Za to vreme, dok ih Mira očajnički gura napred, Hodor je jedva funkcionalan jer vargovanje ne ide kako treba, a Bren u Vinterfelu i dalje posmatra prošlost.

0505

Ono što se zatim događa nije baš najjasnije, ali pogađa pravo u dušu.

Mira izvlači Brena i Hodora iz pećine, ali od horde iskeženih zombija dele ih samo drvena vrata. Dok sprema sanke za beg, Mira uporno viče Hodoru da drži vrata – „hold the door“ – sve glasnije ponavljajući rečenicu. Koncentracija panike očigledno je dovoljno jaka da događaji iz stvarnosti počinju da se prelivaju u davni Vinterfel – dok u dvorištu posmatra Vilisa koji još nije Hodor, Bren čuje odjeke Mirinog urlanja. U odsudnom trenutku, pogled mu se susreće sa Vilisom, i čini se da se Bren u viziji varguje u štalskog momka, ušavši mu u glavu, što je sirotom Vilisu  kanda spržilo mozak. Vilis pada u grčevima dok ga trese nešto nalik na epileptični napad, a jedino što je u stanju da izgovori je povik Mire Rid: „Hold the door! Hold door! Hoddor!“

Hodor.

Mira i Bren beže u noć, a Hodor ostaje na tim nesrećnim vratima, držeći ih dok karakondžule naviru. Zombiji ga cepaju, grebu i grizu, Hodor krvari ali ne pušta vrata, starkovska melodija ide u pozadini na violini, i ko u tom trenutku nije proplakao, duše ni srca nema.

Sledi odjavna špica.

0506

Trebalo mi je desetak minuta da dođem k sebi.

Ako ništa drugo, skidam kapu seriji za to kako je iščupala ovu scenu. U poslednje vreme, previše je bilo banalnih smrti – smrti koje nas nisu doticale emotivno čak i kada su ginuli simpatični likovi – i Hodorov odlazak baš jebe pa rastura. Ostaje samo konfuzija vezana za vremensku petlju koja možda jeste, a možda i nije u skladu s Martinovim ustrojstvom sveta. D&D su u svakom slučaju potvrdili da „hold the door“ fora potiče od Debelog lično, tako da je izvesno da ćemo zvaničnu varijaciju na temu videti u knjizi kad je objavi.

Ako je ikada objavi.

Dotle, imamo ovaj holivudski uradak, nekad sasvim solidan, nekad neizdrživo grozan, a nekad samo – mlak.