Recenzija: „Civil War II“ #0

cvII start

CIVIL WAR II #0
Pisac: Brajan Majkl Bendis
Crtež: Olivije Cojpel, Džastin Ponsor
Izdavač: Marvel Comics
Datum izlaska: 18.5.2016.

Rat se bliži. Kao deo „Free Comic Book Day“ manifestacije, od ranije znamo neke momente koji nas čekaju u ovogodišnjem Marvelovom letnjem blokbaster dogadjaju, ali ovaj #0 je tu kao pravi uvod u priču koja nas čeka.

U daljem tekstu se neću osvrtati na FCBD strip, pošto sadrži spojlere za glavni serijal, ali oni koje brinu spojleri iz ovog broja, bež’te koliko vas noge nose.

Priča počinje u sudnici, gde Dženifer Volters, poznatija kao „She-Hulk“ drži završni govor kao advokat odbrane. Njen klijent, Džonatan Pauers, bivši kostimirani zlikovac, je na sudjenju zbog održavanja kontakta sa bivšim kolegama. Njen govor se zasniva na slobodi misli i opasnostima koje se kriju iza zatvaranja ljudi na osnovu sumnje, i predstavlja jednu od boljih strana ovog broja.

Fokus se pomera na pukovnika Džejmsa Roudsa, koga bolje znamo u ulozi heroja „War Machine“. Nakon što je samostalno sprečio oružanu krizu u Latveriji (fikcionalna zemlja kojom je ranije vladao Viktor von Dum), pozvan je u Belu Kuću, gde mu trenutni predsednik nudi posao ministra odbrane, i predlaže da razmisli o budućnosti. Naime, siguran je da trenutak u kom neki super heroj odlučuje da postane predsednik nije daleko, i voleo bi da to bude neko ko je deo sistema umesto neko ko bi bacao novac okolo dok ne osigura poziciju (da, eksplicitno je pomenut Toni Stark). U ovom delu nismo ništa novo saznali, imajući u vidu da Stark i američka vlada nisu u najprijateljskijim odnosima još od sredine osamdesetih godina prošlog veka.

Sledi scena u Državnom Univerzitetu Ohaja, gde vidimo našeg dragog pokretača konflikta Uliksa (Ulysses) kako beznadežno pokušava da zainteresuje devojku koja mu se svidja. Pokušaj razgovora prekida ogromni oblak terigena (gas koji pretvara ljude sa vanzemaljskim DNA u Neljude) i oboje ih pretvara u čaure. Ako je ova scena bila neophodna za uspostavljanje potpuno generičnog lika, smatram da je ispunila svoj cilj.

Selimo se na Triskelion, bazu operacija superherojskog tima poznatog kao „Ultimates“ gde Karol Danvers, zaštitnik Zemlje od vanzemaljskih opasnosti, sreće starog poznanika, Doka Samsona, superheroja psihologa. Kako nijedan razgovor sa njim ne može da prodje bez psihoanalize, tako i ovde otkrivamo njen tonistarkovski poriv za kontrolom.

Jedan gotovo beznačajan intermeco na S.H.I.E.L.D.-ovom helinosaču kasnije (Zelena je izgubila slučaj, Marija Hil veruje da je to okej) vraćamo se našim Neljudskim čaurama. Prelepa devojka se pretvara u djavoliko stvorenje, sa sve kandžama, krilima i bodljikavim repom, dok naš Mc Guffin biva naizgled prebačen u opustošenu verziju Njujorka.

Uf. Da počnemo sa najpozitivnijom stvari, a to je Olivijeov crtež. Dinamičan, privlači pažnju, i njegove verzije likova su apsolutno prelepe.

Iako vidimo naznake dva vrlo suprotna mišljenja u ovom broju, Bendisu uspeva da ni jedna ni druga strana ne zvuče zamorno niti propovedajuće, niti su argumenti ijedne slabi.

S druge strane, delovi stripa koji se fokusiraju na Uliksa su gotovo bespotrebni. Da, svestan sam da je njegova moć morala nekako da se objasni, ali voleo bih da je više pažnje posvećeno novom liku oko koga će se ceo budući konflikt vrteti, nego ljudima čije stavove već godinama slušamo i znamo.

Bez želje da kontriram samom sebi, gde je dođavola Stark? Za nekog ko je na svim promotivnim slikama, njegovo odsustvo je vrlo primetno i zbunjujuće.

Sve u svemu, nakon ispraznog FCBD broja i činjenice da ovaj broj nije nimalo otklonio moje sumnje da Marvel samo adaptira „Suvišni izveštaj“ sa svojim intelektualnim vlasništvom, kao i Bendisovom tendencijom da pretvori u haos sve što dotakne, nisam siguran kakav će ceo dogadjaj proći. Ocena za ovaj broj, gledan samostalno, je ipak solidnih 8/10.

Sve slike upotrebljene u članku su vlasništvo Marvel Comics