STRIPOVI NA FILMU – deo drugi

piše Đorđe Bajić

Prvi deo teksta potražite ovde.

U produkciji Dina de Laurentisa 1968. godine je nastala filmska verzija poznatog erotskog stripa Barbarela. Žan-Klod Forest je ovaj lik stvorio u proleće 1962. godine – avanture seksepilne plavuše izgubljene u svemiru krasile su brojeve francuskog magazina V-Magazin. Dve godine kasnije strip je objavljen u posebnoj knjizi i izazvao skandal, postavši poznat kao prvi strip za odrasle koji je objavila jedna ugledna izdavačka kuća. Barbarela je modelirana po uzoru na Brižit Bardo, pa je veoma prikladno što je filmsku adaptaciju režirao njen bivši suprug – Rože Vadim. Umesto Brižit Bardo, glavna uloga je pripala Amerikanki Džejn Fondi, trećoj Vadimovoj supruzi, koja je zbog Barbarele odbila glavne uloge u filmovima Boni i Klajd i Rozmarina beba. Film je loše prošao kod kritike i publike, mada se danas smatra naučno-fantastičnim camp klasikom. Posebno je čuvena uvodna scena u kojoj se Barbarela svlači u bestežinskom prostoru.

U Barbareli je jednu od glavnih uloga, slepog anđela Pajgara, tumačio Džon Filip Lou. Ovaj američki glumac je iste godine dobio prilku da zaigra glavnu ulogu u još jednoj de Laurentisovoj produkciji – još jednoj strip adaptaciji. U pitanju je bila filmska verzija popularnog italijanskog stripa Diabolik. Maskiranog anti-heroja Diabolika i njegovu pomoćnicu/životnu saputnicu Evu Kant stvorile su šest godina ranije.sestre Anđela i Lučija Điosani. Filmsku adaptaciju je režirao Mario Bava, jedan od najboljih italijasnkih režisera svih vremena. Za manje od pola miliona dolara, Bava je snimio vizuelno uzbudljiv film koji od stripa pozajmljuje likove i zaplet, ali i specifični vizelni identitet – stvorivši jednu od najvernijih i najvoljenijih adatacija stripovskog predloška.

Uspeh stripa i filma o Diaboliku, pretila je pojava još nekoliko slično koncipiranih junaka – najpoznatije među njima, Kriminala i Satanik, stvorili su tvorci kultnog Alana Forda Magnus i Maks Bunker. Ovi junaci su takođe dobili svoje filmske (mada ni približno tako uspešne) inkarnacije: Umberto Lenci je režirao Kriminal (1966) i nastavak Trag Kriminala (1968), dok je Pjero Vivareli potpisao Satanik (1968).

Po pitanju seksa i nasilja najeksplicitiniji serijal Kiling inspirisao je tri nezvanične turske adaptacije. U jednoj od njih Kilink (blago remiksovano ime poznatog junaka u kostimu kostura) se sukobljava sa turskom varijantom Supermena. Turci su imali običaj da tokom šezdesetih i sedamdesetih snimaju svoje filmske verzije avantura poznatih strip junaka – najpoznatiji primer te vrste je urnebesno loš film Tri moćna čoveka (1973) u kome se zli Spajdermen bori protiv Kapetana Amerike.

Početkom osamdesetih, U Holivudu je poraslo interesovanje za adaptacije stripova – Robert Altman je režirao igranu verziju Popaja (1980), dok je Džon Hjuston Malo siroče Eni preradio u mjuzikl (1982). Trend superherojskog filma započet je Supermanom (1978) Ričarda Donera i njegovim nastavkom (1980), dok su treći i (posebno) četvrti deo (1983, 1987) doživeli fijasko na bioskopskim blagajnama. Loše su prošli Fleš Gordon (1980), Šina (1992) i Superdevojka (1984). Superherojske filmove u žižu vraća Betmen Tima Bartona koji je postao najgledaniji film 1989. godine. Od blokbastera zasnovanim na stripovima, treba izdvojiti tri dela Ljudi u crnom (1997, 2002, 2012) i dva Helboja (2004, 2008), Tražen (2008).

Poznati strip scenaristi su doživeli da njihove grafičke novele budu pretočene na veliko platno. Frenk Miler je u umetničkom pogledu imao dosta sreće sa Gradom greha (koga je 2005. godine ko-režirao sa Robertom Rodrigezom) i mnogo manje sa nastavkom (Grad greha: Ubistva vredna, 2014), dok je 300 (2007) u režiji Zaka Snajdera odlično prošao na blagajnama. Sa druge strane, Alan Mur bio je izuzetno nezadovoljan ekranizacijama svojih grafičkih novela. Istina, Iz Pakla (2001) i Liga izuzetnih džentlmena (2003) nisu bili na nivou predložaka, ali je su zato Nadzirači (2009) i posebno V kao vendeta (2006) uspeli da se nametnu visokim kvalitetom izrade. Od zanimljivh naslova rađenim po grafičkim novelama treba izdvojiti Nasilničku prošlost (2005), Put bez povratka (2002), 30 dana noći (2007)…

Na film su stigle i adaptacije nezavisnih stripova kao što su Skot Pilgrim protiv sveta (2011), Američki sjaj (2003), Svet duhova (2001) ili francuski Pesrepolis (2007) i Rabinov mačak (2011). Bez obzira što ne postižu zapažene rezultate na blagajnama, ovi filmovi su po pravilu odlično dočekani od strane kritike.

I mi strip na filmu za trku imamo… Legendarni strip serijal Desimira Žižovića Buina Mirko i Slavko (1963-1969) doživeo je 1973. godine svoju filmsku verziju. Neodoljiva Ket Klou Branislava Keraca je početkom devedesetih oživljena u desetominutnom TV kolažu u kome su glumili manekenka Danijela Pejić i autor.

Pre sedam godina Aleksa Gajić je svoj strip Tehnotajz pretočio u dugometražni animirani film Edit i ja koji predstavlja varijaciju i razradu postojećeg predloška.