GoTovanje utorkom – Epizoda 3: Oathbreaker

GoTovanje-utorkom003

Novi utorak, novi opsceno dug tekst o sinoćnoj epizodi Gejmotrona. Dobrodošli.

GoTovanje utorkom

~ friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

Uz vas je Isidora, dežurni martinolog pri Sakurbani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

Epizoda 3 – Oathbreaker

 

Disklejmer: ulazite u zonu spojlera. Ako ste na iste gadljivi, vidimo se kada pogledate epizodu.

13100924_10154812999092067_2654679308615448437_n

Opšti utisak:

Nakon uvodne dve epizode koje su bile krcate manje ili više šokantnim preokretima, od kojih su se neki videli iz aviona dok su drugi navodili na udaranje glavom o zid, „Oathbreaker“ stabilizuje radnju, istovremeno je vodeći napred. Ovo, naravno, ne znači da i dalje nema jebitačno tupavih trenutaka, bolnog pojednostavljivanja likova, i zaokreta koji zahtevaju mnogo mentalne gimnastike kako bi se objasnila motivacija iza određenih postupaka – ali priča teče, i očito je da zna kuda ide, što nisam sigurna da uvek važi i za našeg dragog Zlog Debelog Čoveka Koji Sporo Piše.

Što me vraća na ono što već neko vreme podvlačim u svim diskusijama vezanim za Gejmotron. Na moju neizmernu žalost, kako vreme odmiče, Martin sve više gubi kontrolu nad svojim pisanijem. Ovo se ne ogleda samo u beskrajnom odlaganju nove knjige, već i u meandriranju radnje, tapkanju u mestu s likovima i uvođenju nepotrebnih komplikacija u trenutku kada zaplet treba privoditi kraju. Glavni simptom Martinovog stvaralačkog kuršlusa, međutim, predstavlja potpuni kolaps čvrste dramaturške strukture, u čemu je kao pisac briljirao u prve tri knjige. A lako je izvorni materijal koji odlikuje čvrsta dramaturgija pretočiti u kvalitetno televizijsko iskustvo, kao što smo videli u prve tri sezone. U slučaju kada preko pola sadržaja četvrte i pete knjige nije filmično, i kada šesti nastavak nije ni na vidiku, jasno je da je neko tu morao da zavede red. Red koji D&D zavode sve je samo ne suptilan,  više podleže holivudskim pravilima nego Martinovoj nameri da na žanr fantastike primeni brutalni realizam, i ne mora nam se dopadati – ali ipak je nekakav red. A sigurno je da će prosečnom gledaocu – koji nije geek, koji nije čitao knjige, i koji se još navikava na ideju da je moguće imati zmajeve u seriji „za odrasle“ – takav red odgovarati.

Tako da je došao trenutak da spustimo očekivanja ako već nismo, pokušamo da se emotivno distanciramo  – što, iz iskustva, uopšte nije lako – i prepustimo se vožnji. Ko zna gde ćemo završiti.

’Aj sad da vidimo šta su u ovoj epizodi D&D valjano uradili, a gde su zasrali.

Na Zidu:

Melisandre-Davos-and-Jon

Prošla epizoda se završila na uzbudljivom mestu, i red je da nastavimo tamo gde smo stali. Sveže vraćen u život, Džon je očekivano užasnut i zbunjen – skidam kapu Kitu Haringtonu koji je u ovoj sceni dokazao da i te kako ume da glumi, s obzirom na to da se njegova dosadašnja interpretacija Lorda Snoua svodila na „lep k’o devojka“. Boravak na onom svetu otvorio je put ka teškom nihilizmu – upitan šta nas čeka posle smrti, Džon turobno ponavlja „ništa“. Davos nastavlja da deli motivacione govore k’o profesionalni psihoterapeut, Melisandra dolazi k sebi izgovarajući čuvene reči da je Džon „princ koji je obećan“, Tormundov smisao za humor ne posustaje, a Napaćeni Ed jedini je zabrinut da li se blaženopočivši komandant vratio „nepromenjen“. Očito je da se Džon Snou nije pretvorio u osvetom opsednutog zombija poput Kejtlin Stark, niti da je zaboravio deo sebe kao Berik Dondarion – ali susret s ništavilom vidno je uticao na njega, te se ovde može očekivati zanimljiv karakterni razvoj. Za početak, kladim se u pare da će mu čast biti niže rangirana na listi prioriteta.

Na putu za Starigrad:

Sem i Gili ponovo su sa nama, na brodu kojim putuju do Citadele da Sem uči za meštra. Sekvenca je prevashodno poslužila kao uvod u peripetije sa Semovom familijom, koje nam sleduju u narednim epizodama. Inače, ono nesrećno bepče je kanda malo poraslo, ali i dalje nedovoljno da se uskladi s time koliko je podmladak Starkovih izdžikljao između sezona.

Sam-and-Gilly-on-a-boat-to-Oldtown-Season-6-Official-630x419

Iza Zida:

Na ovu scenu sam se oštrila otkako je prošle godine najavljeno da ćemo konačno zaviriti u poslednje dane Robertove bune. Teorija zavere R+L=J (po kojoj Džon nije sin Neda Starka i neimenovane radodajke, nego Regara Targarjena i „kidnapovane“ Lijene Stark) ima toliko dokaza da sad već važi za javnu tajnu, ali Martin je pogani trol koji uživa da sekira svoje čitaoce – iako se kleo da je iznad toga, ličilo bi na njega da radnju nasilno promeni samo da bi bila nepredvidiva. Stoga, činilo se važnim u kom pravcu će serija ići kada je o Džonovim roditeljima reč, a poseta Kuli uživanja značila je korak bliže odgovoru.

tower of joy

Elem, Bren i gos’n Gavran nastavljaju svoj turistički obilazak znamenite prošlosti, i tura ih vodi u Kulu uživanja, dornski letnjikovac princa Regara. Okružen prijateljima, mladi Ned (čiji glumac toliko ubedljivo izgleda kao tinejdž Šon Bin da direktor kastinga zaslužuje orden) zahteva od čuvara da ga puste u Kulu. To, međutim, nisu bilo kakvi čuvari, već najbolji vitezovi Kraljeve garde, među kojima je i legendarni Ser Artur Dejn, Jutarnja zvezda, najbolji mačevalac Vesterosa. Baš kao i u knjizi, Ned se čudi vitezovima što sede u Dorni umesto da brane targarjenskog princa, dok Artur Dejn zagonetno kaže da im je upravo Regar naredio da čuvaju Kulu. Onda, naravno, sledi fajt.

Međ’ knjigopuristima se već digla kuka i motika što Ser Artur Dejn vitla sa dve oštrice, umesto da je akcenat bačen na njegov legendarni mač – ali jebešga, dobili smo uzbudljivu i bajinski koreografisanu scenu borbe. Plus, takve kozmetičke izmene zarad dodavanja na spektaklu bezmalo su bezazlenije od brljanja po karakterizaciji ili odstupanja od zapleta, te ne valja sitničariti – tol’ko nerviranje škodi zdravlju. Na opšte iznenađenje, fajt se ne završava onako kako je pokojni Ned pričao Brenu, a scenu okončava ženski vrisak koji dopire iz Kule.

I to je manje-više to.

Da li je to Lijena u Kuli? Da li vrišti od porođajnih bolova? Da li je Džon princ leda i vatre? Ne bi me čudilo da D&D razvlače „misteriju“ kroz celu sezonu, i tek na kraju nas „iznenade“ odgovorom. Bren koji putuje kroz vreme predstavlja dobro rešenje za uvid u prošlost bez pribegavanja zamornom mehanizmu flešbekova, te se valjda možemo nadati još kom vremeplovskom izletu – ubila bih za valjanu adaptaciju turnira u Harenholu ili dvoboja na Trozupcu. A girl can dream.

Konačno, moram priznati da je pećinski dizajn Trookog Gavrana krajnje bedan, jer izgleda kao uredna i čista glava Maksa fon Sidoua koja viri iz gomile granja. Ubedljivije bi bilo da su zadržali raspalog starca obraslog korenjem, a da za urednog i čistog fon Sidoua ostanu rezervisane samo scene u prošlosti.

S one strane Uskog mora:

Deneris, čija je perika iz epizode u epizodu u sve gorem stanju, stiže međ’ kalovske udovice gde brzo otkriva da od nabrajanja titula nema selameta – goropadna gospođa u godinama majstorski joj je objasnila da nije nikakav spešl snouflejk. Takođe saznajemo da se bivšoj Kalisi crno piše – predstoji joj suđenje, čiji bi najbolji ishod mogao da bude doživotan pritvor sa dotračkim babama.

GOT_MP_101015_EP603-52181-810x539

U Mirinu, Varis se bavi primenjenom psihologijom, izvlačeći iz seksualne radnice koja podržava Sinove harpije informacije koje neko tako nisko rangiran ne bi trebalo da poseduje. Sa svoje strane, Tirion se dosađuje pored Sivog Crva i Misandei, u sceni koja je onoliko naporna za gledanje koliko je njemu naporno u njihovom društvu. Niko ne pominje činjenicu da DVA ZMAJA NA SLOBODI letuckaju iznad grada.

U Kraljevoj luci:

GOT603_102715_HS__DSC79131-630x419

Posetu prestonici otvara Kajburn, koji pripitomljava Varisove ptičice. Koliko god se bivši meštar ponašao umilno, muka me u’vatila kad sam ga videla onako okruženog mališanima – nadam se da će serija zaobići one njegove vesele eksperimente. Kajburna  posećuju Sersei, Džejmi i Gregorštajn – kraljica majka postepeno i ubedljivo puca po šavovima (ne prođe epizoda a da ne pohvalim Lenine glumačke kapacitete, ali šta ću kad sam fangirl), Gregorštajn nije baš tolika bezumna gromada kakvom ga smatraju, a Džejmi… joj Džejmi. Eto ga ponovo uz sestrine skute, spremnog da radi šta mu se kaže kao poslušan papučić.

Džejmijev razlaz sa Sersei i tražnje sopstvenog mesta pod suncem predstavljaju jedan od  najboljih primera karakternog razvoja u Martinovom delu, i videti da se televizijski Džejmi opasno približio drkadžiji koji je gurnuo dete kroz prozor ostavlja gorak ukus. Pošto Džejmijevo putešestvije po Rečnim zemljama tek sleduje, ima nade da će se ipak prizvati pameti – ali i tada, neprestano trčanje u cik-cak s njegovom karakterizacijom formira bledu i nedoslednu sliku. Koliko god da je Lena unapređenje u odnosu na onu knjišku pijanu ćurku, Nikolaj Koster-Valdau nije ni prineti kompleksnom i tragičnom Kraljeubici iz romana. Osim što je zgodan.

Nakon spletkarenja s Kajburnom, pokušaj lanisterskih blizanaca da se izbore za prisustvo na sastanku Malog veća nedostojanstveno propada. Ipak, lepo je bilo ponovo videti babu Tajrel u akciji, Mejs je za divno čudo i dalje živ, a i strika Kevin čvršći je nego što izgleda – pitam se samo koliki mu je rok trajanja.

9-sparrow-tommen-630x354

Konačno, obilazak Kraljeve luke završava se Tomenovom posetom Vrhovnom vrapcu. Gnevni mali kralj otišao je kočoperan i rešen da se verskom poglavaru naplati nane nanine – ali Vrabac nije od juče. Blag, šarmantan i promoćuran, ispričao je naivnom kralju tačno ono što je želeo da čuje onako kako je to želeo da čuje, i čini se da će mladi Tomen biti mnogo prijemčiviji za verska učenja nego što smo se nadali.

Sersei ima da skače od sreće.

U Bravosu:

Iako je na trenutak izgledalo da ćemo ponovo patiti uz Arjine Karate Kid zajebancije, ovonedeljna montaža asasinske obuke u Bravosu po prvi put je imala smisla. Dijalog koji je pratio scene dao nam je uvid u Arjino psihološko stanje, podsetio nas na njeno dirljivo zbližavanje sa Psetom, i otvorio ključno pitanje – da li se Starkovo čeljade samo folira da gubi identitet, ili je promena autentična. Postoje argumenti u prilog obe opcije – a budući da joj je na kraju Seksi Isus povratio vid, čini se da će Arjina sudbina u seriji uskoro biti obelodanjena.

GOT603_082115_HS__DSC72961-630x419

Na Severu:

Kao što naslov epizode sugeriše, kuća Amber prekršila je zakletve koje je nekada davno položila Starkovima.  Ponuđeni razlozi za verolomstvo tanušni su, ali ne i previše neubedljivi u okviru parametara serije. Novopečeni šef Amberovih doneo je Remziju poklon: obistinile su se crne slutnje od prošle epizode, jer se ispostavlja da je reč o malom Rikonu (koji više uopšte nije mali), Oši divljanki, i… odsečenoj vučjoj glavi. Srce me je zabolelo na još jednog mrtvog vuka – a imajući u vidu mitsko-simboličku vezu između Starkove đece i vukova, takav obrt uopšte ne sluti na dobro.

shaggydog dead game of thrones

Optimisti su se već oglasili u nadi da je reč o nekakvoj klopki, odnosno da Amber planira da najstrašnije zavuče Remziju čim se ukaže prilika. Međutim, u trenutku kada serija ide ka maksimalnoj simplifikaciji i raščišćavanju terena, sumnjam da bi se D&D upuštali u velikosevernjačke zavere i lažne vučje glave. Zapravo, bojim se da je veća verovatnoća da će za malog Rikona ekspresno da proradi gvozdena metla, kako bi se Sansi očistio put za položaj Kraljice severa, što je zaplet koji bi televizijski gledaoci mnogo radije pratili. Pa makar to značilo još jednog mrtvog Starka.

Nadam se da nisam u pravu.

Zaključak:

Po već ustaljenoj formuli, poslednje scene idu nazad na Zid. Džon, i dalje uzdrman, rešio je da poveša izdajnike. Ser Aliser Torn, sa sve omčom oko vrata, uspeva da održi retko dostojanstven i zajeban poslednji govor – u porazu i smrti, on zapravo trijumfuje nad Džonom jer ostaje dosledan svojim uverenjima, dok je komandant taj koji nastavlja da živi kao zbunjena abominacija krvavih ruku. Bravo. Sad kada je definitivno napustio priču, možemo reći da je Ser Aliser predstavljao veliko unapređenje u odnosu na svoj lik iz romana – kamo lepe sreće pa da je više ovakvih primera.

Da li zbog Ser Aliserovog govora, ili prizora Olijevog otečenog lica izbečenih očiju (koji je, sigurna sam, usrećio mnoge gledaoce), ili jer ga je spoznaja da nema života posle smrti naterala da drugačije gleda na ovozemaljsko bitisanje – tek, Džon skida svoj komandantski plašt, predaje položaj Napaćenom Edu (kuku majko, ’de su Gren i Pip kad ti trebaju), i teatralno se odriče Noćne straže, napuštajući Crni zamak. Da ima vrata, zalupio bi ih za sobom.

Screen-Shot-2016-05-09-at-2.03.39-AM-630x353

Kuda odlazi? Saznaćemo u sledećoj epizodi.

Iduće nedelje, sudeći po najavi, takođe saznajemo šta je dođavola Maloprstić radio sve ovo vreme koje je proveo van ekrana. Nedostajao mi je taj čovek.

To je sve za ovaj put – svoje osvrte na Džonov preobražaj, sudbinu malog Rikona, sumnjivo odsustvo golotinje već dve epizode za redom, ili nepravdu što su utepali još jednog vuka (kontam ja da su ti CGI kerovi skupa zabava, al’ ipak) ostavite u komentarima.

I mala napomena – pošto će idućeg utorka yours truly biti na gothićarskom festivalu u Lajpcigu da šeta korsete i uživa u jeftinom absintu, sledeći put GoTujemo u sredu. Fala na razumevanju.