GoTovanje utorkom: Epizoda 1 – The Red Woman

gotovanje

E pa ovako, dragi naši pilići, s obzirom na to da svi ozbiljni gikovski sajtovi imaju rubrike posvećene rekapituliranju i komentarisanju velikih serija koje se još uvek daju, a da vaša Geekovacha pretenduje da postane i te kako ozbiljan gikovski sajt, dobrodošli u novu rubriku u okviru koje ćemo se družiti jednom nedeljno, od sada pa negde do pred kraj juna:

 

GoTovanje utorkom

~ iliti, friški komentari na našu omiljenu HBO sapunicu sa golotinjom i zmajevima ~

 

Sa vama će se redovno družiti Isidora, dežurni martinolog pri Sakurbani, lanisterski simpatizer ali Targarjen u duši, ljubitelj jakog dornskog vina, svadbi u koloru, i muškaraca koji ne znaju ništa.

Epizoda 1 – The Red Woman

Pre nego što nastavimo s utiscima vezanim za premijeru željno iščekivane šeste sezone Gejmotrona, građanska nam je dužnost d’opalimo uobičajeni disklejmer:

spojleri

Dakle, od sad pa nadalje, čitate na sopstvenu odgovornost.

 

Opšti utisak:

Kao prvo, pitanje nad pitanjima koje pratioce serije izjeda već godinu dana, a sa kojim fanovi knjiga žive već dobrih pet leta – je li Džon Snou zaista umro, ili će ga Melisandra prvom prilikom oživeti – i dalje ostaje bez odgovora. Džaba provokativan naslov epizode – do poslednjeg trenutka, Kit Harington i dalje leži na odru mrtav da mrtviji ne može biti, a Melisandru završni kadrovi zatiču u dubokoj krizi vere, daleko od bilo kakvih vaskrsiteljskih ambicija. Sve i dalje ostaje na „mož’ da bidne, ne mora da znači“ nivou – HBO se jako trudio da na svakom koraku podvuče da se Džon Snou istinski upokojio, ali mnoštvo tragova (kao i krišom uslikanih fotki sa snimanja u Irskoj) snažno ukazuje na to da će ga Crvena Žena vratiti s onog sveta. Još ćemo se ćerati u narednim epizodama.

Kao drugo, epizoda je trajala začujuđujuće kratko – sa sve podsećanjima na ključne događaje iz prethodne sezone, „The Red Woman“ jedva da je dobacila 45 minuta. Takođe, iako joj se ne može osporiti da obiluje događajima koji naizgled guraju radnju napred, cela epizoda služi isključivo postavljanju pozornice za ono što sledi u ostatku sezone – for better or for worse, ostaje da se vidi.

Kao treće, najzad smo došli do onih voda kada čak ni mi iskusni knjigočitači ne znamo šta će sledeće da se dogodi – delom zato što je serija u mnogome ispucala sve što se dalo pristojno ekranizovati iz poslednja dva romana Zlog Debelog Čoveka Koji Sporo Piše, a delom i zato što je televizijski uradak Dejvida Beniofa i D. B. Vajsa (od milošte, u fandomu poznati kao D&D) toliko počeo da odstupa od izvornog materijala, da knjige više ni rođena majka ne bi prepoznala.

Dakle, pipamo u mraku i nadamo se najboljem, a vreme će pokazati do koje mere od te nade ima vajde.

’Aj sad da pogledamo kako se epizoda redom pozabavila različitim regijama Vesterosa.

Na zidu:

GOT601_072115_HS_DSC_78561-630x419

Priča se nastavlja tačno tamo gde se prekinula – Džon Snou je pokojan k’o Pokojni Toza. Nešto malo njemu lojalnih noćnostražara, među kojima prednjači Napaćeni Edison Tolet (ili kako god da je Dolorous Edd zvanično preveden u domaćem izdanju), čuvaju njegovo telo. Gos’n Davos dobija priliku da pokaže koliko je simpatičan i kul, Melisandra ne radi bogznašta – barem ne do kraja epizode, a ser Aliser Torn i ostali tvrdokorni konzervativci podvlače zašto je valjalo poslati novopečenog komandanta bogovima na istinu. Bonus poeni odlaze na karakterni razvoj ser Alisera Torna koji je postavljen tako da višeslojnost lika dolazi do izražaja. Čovek je i dalje seronja, ali je vrhunski odglumljen seronja koji veruje da radi pravu stvar iz plemenitih pobuda, pa čak i gaji poštovanje prema komandantu koga je upravo utepao – što ga čini iznijansiranim antagonistom i izrazito martinovskim likom, makar ga Martin nije takvog napisao.

Na severu:

Nastavljaju se peripetije s jednom od najmanje popularnih izmena izvorne radnje. Naime, za neupućene, u knjigama je naša mila Sansa i dalje „bezbedna“ u Maloprstićevom društvu među Erinima, gde je čika podučava kako se pobeđuje u igri prestola. Kod Martina, zlosrećna i zlostavljana Remzijeva severnjačka nevesta je izvesna Džejn Pul, Sansina drugarica iz detinjstva, koja sa Teonom-Smrdom pokušava da pobegne od svoje sudbine. Time što su isekli lik Džejn Pul, a po svaku cenu sačuvali šokantno-senzacionalistički zaplet sa silovanom nevestom – tu ulogu nametnuvši ni manje ni više nego sirotoj Sansi, ponovo je gurajući u poziciju žrtve taman kada je počela da razvija kičmu – D&D su pokazali suštinsko nerazumevanje Martinovog pisanija. No, to je lamentovanje za neku drugu priliku, a sad da vidimo u kom pravcu idu događaji podno Vinterfela.

Roose-and-Ramsay-Bolton

Remzi žali za svojom đevojkom Mirandom, pokazujući da čak i u takvom čudovištu čuči zrnce ljudskosti. Zapravo, usudila bih se reći da je Remzi Bolton u izvođenju Ajvana Riona, sa njegovim unutrašnjim nesigurnostima, željom za dokazivanjem, i glavnom motivacijom da ga tatko Ruz prihvati svim srcem, čak i zanimljiviji od pravolinijskog psihopate iz romana. Ovo samo učvršćuje zaključak da je, od dvojice Boltona, hladnokrvni i proračunati Ruz taj koji je strašniji.

Sansa-and-Theon-1-630x354

Što se Sanse i Teona tiče, ne može se poreći da su nekako slađušni dok zajedno begaju kroz snegom okovane CGI kulise. A kada se na kraju pojavi Brijena, zasluženo ispresavija Boltonove ljude i teatralno se zakune Sansi na vernost isto kao nekad njenoj pokojnoj majci, i najtvrdokornijem ciniku mora da bude bar malkice toplo oko srca. Jebeš to što je u pitanju najcrnji deux ex machina preokret i što takva ljiga kod samog Martina nikad ne bi prošla – Teon, Sansa, Podrik i Brijena su divni, i navijam za njih svim srcem.

U Kraljevoj luci:

Džejmi se vraća iz Dorne, nakon najgluplje avanture u istoriji glupih avantura, donoseći mrtvo telo svoje ćerke-sestričine Mirsele. Sersei prima jezivu vest bez imalo iznenađenja – kako se ispostavlja, proročanstvo da će dočekati smrt svo troje svoje dece neprestano joj je na pameti.  Lena Hedi suptilnom glumom ponovo razvaljuje u ulozi opake Ledi Lanister, čiji sunovrat ovde izaziva daleko više saosećanja nego samouništilački pir one ćurke iz knjiga. Takođe, u seriji, lanisterski blizanci i dalje izgledaju kao najstabilniji i najzaljubljeniji par, a iz proročanstva je prikladno izostavljen deo da će Sersei umreti tako što će je zadaviti „mlađi brat“, tako da ostaje da se vidi u kom će se pravcu ovo razvijati.

GoT-6-1-630x947

Mardžori i dalje čuči u ćorki, gde je naizmenično obilaze ona Shame! Shame! Shame! časna sestra i Vrhovni vrabac koji neugodno liči na papu Franja. Uzgred, uprkos tome što serija ne daje uvid u sociološku građu kako je u zemlji izmorenoj ratovima došlo do uspona verskog fanatizma, Džonatan Prajs se sjajno snalazi u ulozi blagog al’ zajebanog Vrhovnog vrapca čije su namere dobre ali ideali problematični, pružajući nam još jedan divotno višeslojan lik. Nadajmo se samo da ga D&D neće protraćiti.

U Dorni:

Svesni koliko je deo u Dorni loše prošao među publikom, u kampanji za šestu sezonu, D&D uopšte nisu skretali pažnju na to da će se delovi radnje ponovo odvijati južno od Kraljeve luke. Skretanje priče u Sunčevo koplje nas je pomalo iznenadilo – no dobro, eto šanse da se popravi utisak.

A onda je počelo.

Lele majko, odakle krenuti.

Sve što je moglo poći naopako s Dornom, pošlo je naopako. Još od prošle sezone, kada je Džejmijevo i  Bronovo jebavanje po južnim pustarama izazivalo asocijacije na jeftine B-filmove kakve mogu da trpe samo iskonski ljubitelji treša, postavlja se pitanje: KOJA PROKLETA BUDALA JE ZADUŽENA ZA OVAJ DEO SCENARIJA I IMA LI TA NESREĆA I POLA GRAMA MOZGA!? Ovo je strašno. Ovo je i više nego strašno. Taman dovedu glumca takvog kalibra kao što je Aleksandar Sidig, i daju mu ulogu Dorana Martela, kralja igre prestola u Vesterosu koji godinama svima radi o glavi, a da niko ne sumnja u njega – a onda prvo obesmisle Dorana kao lik, time što je od čoveka koji se pretvara da je nesposoban prikazan kao zaista nesposoban, a onda Sidiga ONAKO UVREDLJIVO I GLUPAVO eliminišu iz igre. Ma strašno. A sve zarad karikaturalne tri kravetine s lošim akcentima i još gorim replikama koje spadaju u najantipatičnije likove koje je serija do sad iznedrila, uključujući tu i Džofrija Barateona. Užas.

jojdorne

Jedno je sigurno – što manje Dorne u ovoj seriji, to bolje. Mada, bojim se da nam sad, kad su se gospodža udovica i tri kravetine dočepale vlasti, višak Dorne ne gine.

A Oberin je bio tako kul lik.

S one strane Uskog mora:

Tirion i Varis šetaju Mirinom i nadgornjavaju se mudroserskim doskočicama, dok u pozadini bukte građanski nemiri – i to vrlo bukvalno. Ser Džora i Daario jašu pustopoljinama i nadgornjavaju se mudroserskim doskočicama, u potrazi za odbeglom Targarjenkom na zmaju. A naša Kalisi se ponovo obrela među Dotracima – i nekako prija, nakon svih ovih sezona, jopet čuti taj grubi izmišljeni jezik i onu divnu uzrečicu „it is known.“ Dok se Deneris mudroserskim doskočicama nadgornjava sa novim Kalom koji bi je najradije ekspresno poslao u Ves Dotrak, u celom tom zamešateljstvu najupečatljivija je parodija na čuvenu scenu „What is best in life“ iz matorog „Konana Varvarina“. Pa nek’ posle neko kaže da Gejmotron nema smisla za humor.

Daenerys-and-Moro-630x419

U Bravosu:

Arja je slepa, prosi na ulicama Bravosa i trpi batine. Ništa tu više nema da se doda, osim da je možda simpatičan detalj da je zlehuda sudbina ser Merina Trenta gotovo dovela do bankrota burdelja koji je poslužio kao poprište krvoprolića.

Blind-Arya-and-the-Waif-630x419

Zaključak:

Poslednje scene epizode vraćaju nas na Zid, gde Melisandra, skrhana Stanisovim porazom i Džonovom smrću, zuri u jednu tačku kao neko kome su potonule sve lađe. Konačno, naslovna Crvena Žena prilazi ogledalu i skida svoju ogrlicu sa magičnim rubinom – tako uklanjajući i svoj „glamur“, odnosno projekciju izgleda koju prikazuje onima oko sebe. Ispostavlja se da Melisandrino pravo lice nije baš prijatno za oko – recimo da je bila u pravu kada je svojevremeno Stanisu rekla da je ona već jako dugo deo ove borbe, i da će nakon ovoga malo teže prolaziti kao glavni seks simbol i sisopokazivačica u seriji.

YWUb8Xs

I tu pada zavesa. Za dalje, čekamo sledeći ponedeljak.

Elem, kako se D&D snalaze sad kada su se i zvanično odvojili od knjiga, i od Martinovog štiva odlaze toliko daleko da su nedavno izjavili da će čak i kraj možda biti drugačiji?

Za sad je prerano reći – uvodna 45-minutna epizoda nije ukazala ni na kakve definitivne zaključke, osim da je onaj ko je zadužen za deo priče u Dorni nesposobni moron kome treba oduzeti radnu dozvolu, što nije da već nismo znali. Određeni knjiški delovi radnje i dalje se razvlače – Arja je još uvek slepa u Bravosu, Gvozdenrođene tek u ovoj sezoni čeka njihovih pet minuta, a Džejmi se nije ni spakovao za put u rečne zemlje. Za pojedine epizode – od spaljivanja sitne đece u prethodnoj sezoni, do Melisandrinog babačkog izgleda koji će da lansira ’iljadu i jednu teoriju zavere o njenom pravom identitetu – D&D odlučno tvrde da će se dogoditi i u knjigama. A kad im je prepušteno da radnju vode sasvim sami, učinak je bio mešovit, sa tendencijom da  vremenom sve više odlazi dođavola.

Daklem, više karakterne drame i dobrih glumaca u dobrim ulogama, manje jeftinog senzacionalizma i gubljenja vremena po Dorni, i možda i bude nešto od ovoga. Ali nemojmo biti preveliki optimisti – nije to dobro za zdravlje.

Vidimo se iduće nedelje na istom mestu u isto vreme, a za svoje utiske o prvoj epizodi šeste sezone, slobodno otvorite dušu u komentarima!