„Legion“ – prvi utisci

Ekipa Geekovache je imala priliku da, ljubaznošću Foksa, odgleda prvu epizodu serije Legion, pa evo i naših prvih utisaka.

 

Jelena Jokanović

Posle puno godina razdora, Fox i Marvel su konačno uspeli da bar unekoliko razreše furtutmu sa autorskim pravima koja je sprečavala X-men likove da se pridruže filmskom Marvel univerzumu. Jedan od prvih rezultata je i serija „Legion“ (pretpostavljam da je tačniji prevod „Legija“ eskiviran zbog asocijacija na određene individue iz naše ne tako ružičaste bliske prošlosti) koja se bavi mutantom Dejvidom Halerom iliti Legionom, sinom Profesora X, a koju će srpska publika imati priliku da gleda od 9. februara na Fox televiziji.

Postavlja se pitanje zašto su autori odličili da se bave baš ovim likom, s’obzirom na postojanje tolikih i poznatijih i izvikanijih X-mena, i čini se da je razlog za to što su odlučili da se ne zaleću u celu priču već prvo ispipaju teren. Na osnovu odgledane prve epizode mogu reći da se defintivno vidi eksperimentalan pristup temi. Naime reč mutant se pomene tek 10 minuta pre kraja epizode i dotad više imate utisak da gledate neku indie romantičnu dramu smeštenu u ludnicu u koju je uredno spakovan naš glavni junak.  Sama režija je jako interesantna sa smenjivanjem scena koje se dešavaju u realnosti, halucinacijama i snovima (sa sve ničim izazvanom bolivudskom plesnom numerom), tako da ni publika baš nije sigurna šta se dešava nipšta više nego Dejvid koji svoje moći otpisuje kao mentalnu bolest. To jeste dobar način da nas uvedu u njegovo psihološko stanje, ali s druge strane čini epizodu sporom i na momente vrlo zbunjujućom i nadrealnom. Estetika serije takođe vrlo atraktivna i zanimljiva jer meša odeću i frizure iz 70ih godina prošlog veka sa modernom tehnologijom u vidu npr. tableta ili bolničarskih unfiormi koje izgledaju kao nešto iz Zvezdanih staza. Taj anahronizam daje vrlo specifičan pečat i povećava utisak izmeštenosti i uvrnutosti i moram da priznam da sam radoznala da vidim da li će je zadržati do kraja pošto jeste neuobičajena za superherojski žanr. U principu se vidi da su autori usvojili dramski pristup koji Marvel primenjuje u svojim Netflix serijama sa davanjem određenog zdravorazumskog i racionalnog tona svetu gde ljudi prolaze kroz zidove ili kontrolišu munje i gromove.

 

Međutim najveći problem serije jeste to što upravo najviše podseča na Netflix serije koje se izbacuju u celini i stoga sebi mogu da dozvole da se cela prva epizoda bavi uspostavljanjem atmosfere. To je već mnogo riskantnije ako dobijate jednu epizodu nedeljno i treba da zainteresujete gledaoce da se uključe ponovo za sedam dana. Takođe postoji problem da nije sasvim jasno ko je ovde ciljna publika. Fanovi X-mmen filmova očekuju akciju i atraktivni prikaz mutantskih moći, pa će im prva epizoda biti definitvno prespora i pre-artistička, dok će mejnstrim gledaoce odbiti sama ideja superherojštine. Naravno, postoji mogućnost da će se sve drastično promeniti od druge epizode, pošto prava priča tek počinje.

Moram da priznam da ovo nije ono što sam očekivala i da sam i zbunjena pristupom serije, ali i zainteresovana kako će je dalje razvijati. Ako ništa drugo, glumci su prilično dobri, kamera je sjajna i ima više momenata suptilnog i dobrog humora. U svakom slučaju bih vam preporučila da ne odustajete posle prvih 40 minuta, ovo je jedna od onih serija kojoj treba dati bar tri epizode fore da se razmaše. Svakako nije loše da superherojština izađe iz zacrtanih kalupa, ali ostaje da se vidi da li će Legion to uspeti, ili će ostati samo neuspešni i pretenciozni ogled.

 

Miljan Tanić

Od pilota serije Legion sam očekivao više. Više marvelovštine. Kad već nije samo Fox, nego u saradnji s Marvel Television direktno (što je po sebi istorijski uspeh), očekivao sam da više liči na stripove, odnosno da ne liči na X-Men filmove… dobio sam pola od toga. Ne liči na filmove. Ali svakako ne liči ni na stripove. Liči najviše na Marvelove Netflix serije – stravično spor i razvučen uvod koji će američka publika (od koje na kraju zavisi sudbina svake televizijske serije) teško progutati na nedeljnom nivou. Nema šareniša i dinamike koji krase Agents of S.H.I.E.L.D. ali ni linearne naracije koju imamo bar u prvim epizodama Marvelovih serija na Netflixu. Umesto toga imamo parelelnu estetiku sedamdesetih i neke moderne budućnosti, jedno pominjanje reči „mutant“, mnogo psihodelije (valjda da nam pokažu KOLIKO je Legion lud, mada nije ni izbliza lud kao u stripu) i nekakvo razrešenje koje može da vodi bilo kuda. Za sada se ne pominje niko od već poznatih likova i mi na kraju epizode ni ne znamo šta smo tačno gledali. Vizuelno je veoma interesantno, efekti nisu loši kao u nekim serijama (ipak je to TV-budžet), i jedina velika zamerka mi je – zašto je Marvel dozvolio da se sve supermoći koje vidimo u prvoj epizodi svode isključivo na telekinezu? Imam utisak da ljudi koji sede u Foxu, kada im kažeš „mutant“ odmah misle na telekinezu. Ili Vulverina. Nema treće. Pa ono, srećno.