Steva Čudni iliti: „Dormamu, došao sam da se nagodimo.“

Ne brinite, spojlera nema. Idite i gledajte što pre. Ozbiljno.

maxresdefault

U najnovijem, četrnaestom po redu filmu u MCU, univerzum je postao multiverzum. I magično je.

Oko ovog filma se povela žučna rasprava mnogo pre nego što se pojavio u bioskopima, usled odluke da se lik koji je u originalnom materijalu prastari Tibetanac pretvori u keltsku čarobnicu koju tumači Tildu Svinton. Iako nije bilo savršenog rešenja za modernizaciju rasnog stereotipa iz 60. godina prošlog veka, Svintonova je svoj posao obavila više nego dobro. Svaka scena u kojoj se nalazi je njena i samo njena, bez obzira na to što i Mads Mikelsen (Kajsilijus) i Benedikt Kamberbeč (Stiven Strejndž) iznose prosečno napisane uloge na viši nivo. Mikelsen je još jedna u nizu žrtava sindroma zaboravljivih negativaca, koliko god se on i šminkeri trudili da učine suprotno.
Stvar koja mene zanima je dalja uloga Čuetela Edžiofora  (Karl Mordo) u MCU, pošto mi se čini da u ovom filmu nije u potpunosti istražen kao lik.

Film pati od stare Marvel boljke, a to je formula. Bližimo se tački gde koliko god originalan obrt bio na osnovnu premisu Herojskog Putovanja, ne može da ublaži činjenicu da gledamo sličan razvoj radnje još od prvog Gvozdena. Istini za volju, Strejndžov pristup konačnom obračunu je bolji od većine, što se superherojskih filmova tiče.

Ono što je zaista za svaku pohvalu su efekti. Ovo je jedan od retkih filmova koji zaslužuje da se pogleda u 3D-u, pošto bilo da je reč o psihodeličnim prizorima, ili o ešerolikoj arhitekturi, svaki minut filma izgleda prelepo.

Film se bez velikih teškoća uklapa u širi Marvel univerzum. Štaviše, može se reći da otvara više mogućnosti nego bilo koji pre njega. Marvelovo objašnjenje magije je potvrdilo postojanje multiverzuma, što znači da MCU više nije ograničen postojećim glumcima za nastavak franšiza. Ako možemo Kolina Farela u Hari Pot.. ehm Fantastičnim Zverima, možemo i Meta Bomera u MCU. No, skrećem s teme.

Veoma osvežavajuće za Marvel je diverzitet u podeli uloga, pri čemu je izbegnuto sijaset stereotipa poput azijata sluge, kung fu monaha (mislim, i dalje su tu, ali su magični kung fu monasi svih naroda i nacionalnosti) i sličnog.

Sve u svemu, film je vrlo zabavan način da se provede nešto više od dva sata (plus malo za dve scene tokom odjavne špice), sa par sitnica koje će uveseliti fanove stripskih predložaka (Bonus poeni za „Runaways“ referencu).

Konačna ocena x/100 (x= broj „Dormammu, I’ve come to bargain)