Časovi japanskog jezika – VIII lekcija: Tabela glagola

Uvodna napomena: Ona nema veze sa ovom lekcijom već želim da se izvinim što dve nedelje nije bilo lekcija. Pomalo sam zaboravio na Geekovachu. Neki drugi projekti su mi preuzeli pažnju. Danas, nadoknađujem svoj izostanak.
Takođe, od dana kada je prva lekcija napisana pa do danas, popularitet ovih lekcija je neverovatno opao. Voleo bih da mi pomognete i podelite ove lekcije, ionako su besplatne. Ne bi bilo loše da šira masa zna za lekcije.
Još nešto, ako imate neke ideje, ili vam se čini da lekcije ne zadovoljavaju vaša očekivanja, imate kritike, predloge i slično (moguće da je popularitet opao zbog toga što se forma lekcija ne dopada široj masi) zveknite komentar ili mi pišite na: konohanosaiwai@gmail.com e-mail adresu, gde možemo popričati o tome šta bi bilo dobro osveženje za lekcije. Trebaju mi vaši komentari, da bih znao kako da nastavim ili eventualno popravim postojeće tekstove.
Hvala na pažnji, a sada, vratimo se temi lekcije.

Nippongo no Jugyou (logo)

U ovoj lekciji ćemo pričati o takozvanoj tabeli glagola, ali ćemo imati i dva dodatka u lekciji, kako budete čitali i učili, tako ćete videti o čemu je reč. Mada, prvobitno, fokusirajmo se na nešto što sam nazvao tabelom glagola. Šta je to?

U japanskom jeziku se vremena i oblici grade tako što se vrši konjugacija na korenu glagola. Iako japanski jezik ima samo dva formalna vremena, sadašnje i prošlo, postoji veliki broj konjugacija. Takođe, određeni glagoli se u određenom vremenu ili formaciji ne završavaju sa nečim što možemo nazvati pravilnim nastavkom ili ustaljenim nastavkom konjugacije (na primer, nastavak za prošlo vreme, koje ćemo učiti u ovoj lekciji, jeste た. Ipak, kod nekih glagola će biti ili った ili だ, ali ovi nastavci nisu ono što sam nazvao pravilnim nastavcima, već su posledica glasovnih promena). Zbog toga, postoji takozvana tabela koju ćemo učiti. Svaka lekcija koja bude uključivala glagole će koristiti sledeći tabelarni prikaz pri objašnjavanju.

Tabela glagola je podeljena na tri celine. Prva celina predstavlja nepromenljive glagole. Druga celina predstavlja promenljive glagole dok treća celina predstavlja nepravilne glagole. U okviru ovih celina postojaće manje podele koje će biti obeležene slovima. U svakoj podeli će biti napisan jedan glagol koji ćemo dalje koristiti za objašnjavanje svih vremena i formi. Ova tabela je u osnovi preuzeta (primeri i podela) od katalonijskog autora Marka Bernabea.

1. grupa A ru 教える oshieru naučiti, reći
2. grupa
A su 貸す kasu izbrisati
B
tsu 待つ matsu čekati
u 買う kau kupiti
ru 帰る kaeru vratiti se
C ku 書く kaku pisati
D gu 急ぐ isogu žuriti
E
bu 遊ぶ asobu igrati se, svirati
mu 飲む nomu piti
nu 死ぬ shinu umreti
3. grupa
A する suru uraditi
B 来る kuru doći

Ovo je tabela sa glagolima koje ćemo menjati (kada dođe vreme) kako bismo dobili određene željene iskazne oblike. Drugim rečima, glagoli koji se nalaze u ovoj tabeli su oblika infinitiva.

Objasnićemo imena iza promenljivi i nepromenljivi glagoli. Promenljivi glagoli su glagoli iz grupe 1A kod kojih prilikom vršenja konjugacija ne dolazi do promene samog glagola (uskoro ćete videti da se glagol oshieru menja u prošlom vremenu kao oshieta), drugim rečima, odbacuje se samo nastavak za infinitiv -ru i umesto njega se dodaje nastavak za prošlo vreme ta.

Sa druge strane, promenljivi glagoli će malo promeniti svoj oblik. Na primer, kao što ćete videti čitajući tekst, glagol kau u prošlom vremenu glasi katta. Uklonili smo nastavak za glagol -u, kao i u prošlom slučaju, i dodali tta, iako je osnovni oblik za prošlo vreme ta (o čemu sam govorio već). Ovo je sitna promena koja će se u hiragani javiti kao った. Ova minimalna promena i devijacija od opšteg oblika je bila dovoljna da se da ovaj naziv glagolima. Glagoli grupe 2 (A, B, C, D, E) su svi promenljivi, dakle, postoji više promenljivih glagola u odnosu na nepromenljive.

Napomena: U rečnicima stoje pojmovi: ichidan (nepromenljivi) i godan (promenljivi).

Nepravilni glagoli su grupa od dva glagola (suru i kuru) kod kojih ne postoji pravilo menjanja. Nekada se može desiti da podsećaju na neko vreme, deluje naime kao da se menjaju po pravilu, a nekada nećete moći da ih prepoznate (na primer, postoji jedan oblik glagola kuru koji glasi kia).

Dešava se da nepravilni glagoli nemaju sve konjugacione oblike. Na primer, konjugacioni oblik -zu (o kojem će u kasnijim lekcijama biti više reči) se ne može koristiti na glagolima suru i kuru, dok na ostalima može.

Ipak, najveći problem kod promenljivih i nepromenljivih glagola jeste -ru završetak, jer kao što možete da vidite u tabeli, svi glagoli koji se završavaju na ru mogu biti i u grupi promenljivih i nepromenljivih. Kako ćete znati? Postoji jedno pravilo koje se preporučuje:

„Ukoliko se glagol završava na える ili いる tada je to glagol grupe 1A, odnosno nepromenljiv, dok ako se završava na sve ostale načine (kombinacije) sa る tada je promenljiv.“

Ovo pravilo koje možda treba malo detaljnije pojasniti.

Vratite se na tabelu i pogledajte glagole koji su dati sa ru, oshieru 教える i kaeru 帰る a oba se završavaju na eru i nisu oba promenljiva ili oba nepromenljiva.
Ipak, glagol kaeru koji napišemo 変える je iz 1A grupe, a glagol kaeru napisan kao 帰る je iz 2B grupe. Zbunjujuće? Pazite pravo prailo po kojem bi trebali da posmatrate:

Ukoliko se glagol završava na える ili いる u HIRAGANI tada je glagol nepromenljiv.

Drugim rečima, ako pogledate glagol 帰る (kaeru) isina je da se on čita sa eru ali u hiragana obliku se završava samo sa る što znači da ne zadovoljava prethodnu definiciju, odnosno glagol je promenljiv. Ipak glagol 変える (kaeru) se u hiragani završava na える što znači da je on nepromenljiv.

Ono što je potrebno iz ove tabele naučiti jesu grupe, podgrupe i nastavci glagola u svakoj podgrupi. Naravno, poželjno je naučiti i glagole sa kojima ćemo raditi. Na taj način dok vam ne uđe u uvo imaćete uvek jedan glagol sa kojim ćete upoređivati samostalne promene koje budete pravili.

Što se tiče tabele glagola, mislim da nemamo šta više da pričamo, pa bih prešao na sledeći deo, ono što sam rekao da će biti pridodato lekciji. Ako se možda pitate zašto je sledeći deo lekcije pridodat ovoj, videćete uskoro da postoji veza. Ono što ćemo učiti u ovoj lekciji, kao dodatak, jeste još formiranje negacija glagola i prošlo vreme (tabela glagola je data u infinitivu, neutralno vreme koje pokazuje opšti oblik glagola).

Počnimo prvo sa prošlim vremenom.

Naime, osnova za formiranje prošlog vremena je da se odbije nastavak za glagol i da se na njega doda nastavak ta (た) koji se uvek piše u hiragani, kao i svi oblici koji određuju formu glagola.

Dakle, forma je sledeća:

GLAGOL BEZ NASTAVKA + TA → prošlo vreme.

Ipak, postoje neki izuzeci. Ovo pravilo pamtite u osnovi, ali videćete promene u određenim podgrupama koje se dešavaju (njih morate pamtiti kao izuzetke). Doduše, nećete imati problem da ih zapamtite pošto imaju određenu logiku i vezu sa osnovnim pravilom. Takođe, srećom, u samo par vrsta konjugacija od mnogobrojnih koje postoje ovi izuzeci se pojavljuju.

Ispod tabele nalaze se detaljnija objašnjenja.

1. grupa A 教える oshieru 教えた oshieta
2. grupa
A 貸す kasu  貸した  kashita
B
待つ matsu 待った matta
買う kau 買った katta
帰る kaeru 帰った kaetta
C 書く kaku 書いた kaita
D 急ぐ isogu 急いだ isoida
E
遊ぶ asobu 遊んだ asonda
飲む nomu 飲んだ nonda
死ぬ shinu 死んだ shinda
3. grupa
A する suru した shita
B 来る kuru 来た kita

2. grupa:

A: u ovoj grupi ne dolazi do nestanka nastavka -su već ono prelazi u svoj i ekvivalent, odnosno shi. Na tu promenu se dodaje ta. Ako vam je lakše da zapamtite, skinite su nastavak a onda dodajte shi + ta. Mada, mislim da je prvo objašnjenje lakše za pamćenje da u prelazi u i, jer dosta pravila u ovoj grupi funkcioniše prema istom principu.
Pošto ne postoji si hiragana znak, već je njegovo čitanje nepravilno, su postaje shi.
Ipak, kao pravilo daću da uzmete glagol bez nastavka i dodate shi. Za početak, možda je tako lakše dok se malo ne skontate.

Pravilo: glagol bez nastavka + shi + ta → prošlo vreme

B: u grupi B, kao prema pravilu, sa glagola se skida jedan od nastavaka -tsu, -ru ili -u, stim da se dodaje zvuk tta, odnosno mali hiragana zvuk tsu se našao između glagola bez nastavka i nastavka za prošlo vreme ta.

Pravilo: glagol bez nastavka + tta → prošlo vreme

C: u grupi C, odnosno glagoli koji se završavaju na -ku, poput kaku, naku, seku, i tako dalje, dolazi do promene ku zvuka u i zvuk. Potom se na promenjeni glagol dodaje nastavak za prošlo vreme ta.
Kao i u 2A grupi, možemo da posmatramo pravilo i na sledeći način: Odbacite nastavak za infinitiv i potom dodate ita (opet, za početak možda je ovo lakše objašnjenje, ali ispada da treba pamtiti više pravila, a ne samo jedno).

Pravilo: glagol bez nastavka + i + ta → prošlo vreme

D: razlog zašto zvučni i nezvučni parnjaci nisu u istoj grupi (odnosi se na ku i gu) je u tome što, iako kao u C grupi dolazi do promene gu u i, nastavak za prošlo vreme se menja u svoj bezvučni parnjak, odnosno u da. Ovu promenu možete pamtiti na sledeći način: u glagolu je postojao hiragana znak koji nosi dve crtice koje mu menjaju čitanje. Dakle, u prošlom vremenu te dve crtice ostaju, ali se prenosle na nastavak za prošlo vreme ta koji postaje da.

Pravilo: glagol bez nastavka + i + da → prošlo vreme

E: u ovoj grupi glagola dolazi do skidanja nastavka -bu, -mu ili -nu umesto kojih se dodaje zvuk n. Na njega se potom dodaje nastavak za vreme u promenjenom obliku koji glasi da.
Ovo možete zapamtiti na sledeći način: teže je izgovoriti nt zajedno nego nd. Zbog toga, dolazi do promene t → d što olakšava izgovor.

Pravilo: glagol bez nastavka + n + da → prošlo vreme

Ono što je još bitno za reći je sledeći zaključak koji možemo da izvedemo a tiče se toga zašto su nepravilni glagoli nepravilni. Ako obratite pažnju u 1. grupi i 2. grupi kanđiji nisu promenili svoje čitanje bez obzira šta se desilo sa hiragana znakom koji ih prati. Kod nepravilnih glagola 来 je iz osnovnog oblika kuru promenio čitanje u kita, odnosno ku → ki.

Napomena: Do sada ne sećam se da li sam ikada video da je iko pisao glagol suru koristeći kanđi, osim u slučajevima pasivnih rečenica. Ovaj glagol može da se piše kanđijem i on se piše 為る. Ipak, nema potrebe da to ikada radite. Znak 為 ćete sretati u tekstovima, ali ne za pisanje glagola suru, već često se ovaj znak koristi kao imenica tame, što znači dobrobit. Često možete čuti u animeima nešto tipa: „Kimi no tame ni!“ (君の為に!) što možemo prevesti (malo opširnije nego sama rečenica govori): „Uradio sam to za tvoju dobrobit!“

Postoji još jedna interesantna činjenica, a tiče se glagola kaeru, odnosno 帰る. Njegov oblik u prošlom vremenu glasi: 帰った (katta). U animeima, filmovima, itd. je većina vas mogla da čuje oblik „kaeta“. O čemu se radi?

Radi se o tome da su u pitanju dva različita glagola. Glagol, iz kojeg je nastalo kaeta, u osnovi takođe glasi kaeru, ali se piše kao 替える. Kao što vidite, drugi je kanđi znak u pitanju, ali značenje je veoma slično (iako postoji mala razlika u nijansi značenja). Ipak, ovaj glagol ne pripada grupi 2B već pripada prvoj grupi (vidite ovo える? To ga odaje) , shodno tome oduzima se nastavak ru i dodaje ta, prema pravilu i nastaje kaeta. O ovome smo maločas pričali, zar ne?

Još jedna stvar koju bi valjalo pomenuti jeste da ako naiđete na glagol koji je sastavljen od jednog, dva ili više kanđi znakova, čitanje kanđi znakova se ne menja, već se menja samo prateći hiragana nastavak. Druga stvar je ta da ako naiđete na glagol, poput kaeru (替える) gde je kanđi znak praćen sa dva ili više hiragana znaka, samo onaj znak koji daje oblik za završetak (u ovom slučaju ru) se menja prema pravilu. Sve pre njega ostaje nepromenjeno.

Pošto smo ovo uradili, valjalo bi pomenuti kako se gradi negacija; vrlo je jednostavno.

Naime, negacija se gradi koristeći okrnjeni oblik glagola naku (無く) u obliku prideva nai (無い) ili češće zapisanim u hiragani ない (mnogo lakše za napisati nego graditi ovaj zatvor – barem mene taj znak asocira na to). Ipak, postoje takođe promene koje se dešavaju na nastavku za glagol prilikom dodavanja oblika nai. Dakle, ponovo tabela.

Ova tabela daje prikaz negacije infinitivnog oblika.

1. grupa A 教える oshieru 教えない oshienai
2. grupa
A 貸す kasu  貸さない  kasanai
B
待つ matsu 待たない matanai
買う kau 買わない kawanai
帰る kaeru 帰らない kaeranai
C 書く kaku 書かない kakanai
D 急ぐ isogu 急がない isoganai
E
遊ぶ asobu 遊ばない asobanai
飲む nomu 飲まない nomanai
死ぬ shinu 死なない shinanai
3. grupa
A する suru しない shinai
B 来る kuru 来ない konai

1. grupa: dakle, kao što se može zaključiti, nastavak ru je zamenjen negaciom nai.

Pravilo: glagol bez nastavka + nai → negacija

2. grupa: kada se koristi negacija osnovnog glagola dolazi do promene nastavka glagola u a ekvivalent. Dakle, su → sa. Slično je kao kod formiranja prošlog vremena, ali zapamtite da tamo nastavak prelazi u i ekvivalent, dok kod negacije prelazi u a ekvivalent.

Pravilo: glagol bez nastavka + sa + nai → negacija

B: u ovoj grupi govorimo o tri različite promene. Tsu prelazi u a ekvivalent odnosno ta, ru takođe prelazi u a ekvivalent odnosno u ra, dok kod nastavka u imamo izuzetak pošto ne prelazi u a već u wa.

Pravila:
a) glagol bez nastavka + ta + nai → negacija
b) glagol bez nastavka + wa + nai → negacija
c) glagol bez nastavka + ra + nai → negacija

C: za razliku od prošlog vremena, kod negacije ku postaje ka, odnosno svoj a ekvivalent. Ne gubi se ovaj znak, kao kod prošlog vremena.

Pravilo: glagol bez nastavka + ka + nai → negacija

D: takođe, gu → ga, pravilo koje do sada je verovatno već jasno. Ovde nema situacije da dve crtice pređu na znak na, jer, ostaju, ne gubi se znak gu, već postaje ga. Kao posledica toga, nema ni prebacivanja dve male crtice iznad znaka na prvi sledeći koji može da ga primi. Ali, takođe, nijedan znak, ni な, a ni い, ne mogu da prime te dve crtice jer nemaju svoje bezvučne parnjake.

Pravilo: glagol bez nastavka + ga + nai → negacija

E: u grupi E je, takođe, došlo do promena u a ekvivalente gde je bu postalo ba, mu postalo ma, a nu postalo na.

Pravila:
a) glagol bez nastavka + ba + nai → negacija
b) glagol bez nastavka + ma + nai → negacija
c) glagol bez nastavka + na + nai → negacija

Napomena: Obratiti pažnju na čitanje kanđija 来 u negaciji!

Negaciju glagola takođe možete formirati rečeničnom strukturom koristeći rečcu de (で) i wa (は) odnosno:

Struktura: glagol + de + wa + nai

書くではない → kaku de wa nai (ne pišem)
飲むではない → nomu de wa nai (ne pijem)

Obratite pažnju da je korišćen glagol u infinitivu!

U ovoj dugoj lekciji ostalo je još da se pokaže kako se formira negacija prošlog vremena. Jednostavno je. Koristićemo prošlo vreme glagola naku koje glasi nakatta.

Tabela, još jedanput:

1. grupa A 教える oshieru 教えなかった oshienakatta
2. grupa
A 貸す kasu  貸さなかった  kasanakatta
B
待つ matsu 待たなかった matanakatta
買う kau 買わなかった kawanakatta
帰る kaeru 帰らなかった kaeranakatta
C 書く kaku 書かなかった kakanakatta
D 急ぐ isogu 急がなかった isoganakatta
E
遊ぶ asobu 遊ばなかった asobanakatta
飲む nomu 飲まなかった nomanakatta
死ぬ shinu 死ななかった shinanakatta
3. grupa
A する suru しなかった shinakatta
B 来る kuru 来なかった konakatta

 

Da li je neko uočio? Naku je postalo nakatta u prošlom vremenu? Zašto nije Naita, kada je nastavak ku? U suštini, pravi oblik glagola je 無くす, a ne 無く koji je okrnjen za す. Zbog toga, 無くした je pravo prošlo vreme glagola 無くす, a ne 無いた ili 無かった od kojih 無いた ne postoji kao reč. Mi u suštini se bavimo pridevom 無い. Pridevi se u japanskom takođe mogu menjati po vremenima. Prošlo vreme prideva 無い je 無かった. O formiranju raznih vremena prideva ćemo pričati više kada dođe vreme. Još uvek nismo ni prideve obradili.

Šta se desilo?

Jednostavno je. Umesto da ste na a oblik glagola dodavali nai dodali ste nakatta. Pravila ostaju istu kao u prethodnoj tabeli.

Postoji još jedan način za formiranje negacije prošlog vremena. Jedan sam već rekao. Naime, koristićemo strukturu de wa nai, ali u prošlom vremenu.

書いたではなかった → kaita de wa nakatta (nisam pisao…)
遊んだではなかった → asonda de wa nakatta (nisam se igrao…)

Obratite pažnju na vremena. U engleskom jeziku postoji nešto što se zove slaganje vremena. Isto pravilo možete primeniti na japanskom, ali i na srpskom. Ne možete mešati prošlo i sadašnje vreme u jednoj konstrukciji. Lakše mi je da dam na primeru engleskog jezika, kada biste na primer rekli „kaita de wa nai“ to bi se prevelo kao „I am not wrote“, dok kada biste rekli „kaita de wa nakatta“, kako je pravilno, prevelo bi se kao „I hadn’t wrote“ (naravno, na engleskom bi pravilno bilo da stoji written umesto wrote. Ovako bukvalno zvuči na japanskom).

Inače, u neformalnom govoru struktura de + wa + nai se može skratiti na ja + nai gde ja nosi značenje de + wa.

Da rezimiramo što se tiče ove zbunjujuće lekcije!

1) Potrebno naučiti tabelu glagola!
2) Formiranje prošlog vremena nastaje promenom ili nestankom nastavka za glagol (koji je određen prema tabeli) i menja se svojim „i“ ekvivalentom.
3) Nastavak za prošlo vreme je ta.
4) Negacija se gradi tako što dolazi do promene ili nestanka nastavka za glagol (koji je određen prema tabeli) tako što se menja u svoj a ekvivalent.
5) Nastavak za negaciju u sadašnjem vremenu je nai.
6) Nastavak za negaciju u prošlom vremenu je nakatta.
7) Konstrukcije de wa nai i de wa nakatta su pravilne samo ako se koriste kao negacije imenica, prideva, itd.
8) Konstrukcije de wa nai i de wa nakatta se mogu retko čuti u govoru gde negiraju glagol, ali ove konstrukcije nisu pravilne te ih nemojte koristiti!

Srećno sa učenjem!