Sita peva bluz – autorsko delo oslobođeno autorskih prava

San svakog studenta animacije jeste da se preda svojoj umetnosti i stvara filmove bez ikakvih ograničenja koja nameću producenti, studiji, finansije, bilo šta… i da se posveti samo priči koju želi da ispriča, pa uz to još i da zaradi velike pare. Zapravo, verovali ili ne, to je moguće i dešava se.
„Sita peva bluz“ je dugometražni animirani film iz 2008. godine koji je u celosti napisala, režirala i animirala američka umetnica Nina Pejli (Nina Paley). Film je rađen na kompjuteru u njenom kućnom studiju, bez bilo kakvih sponzora, a lični motiv koji ju je vukao da istraje u ovom poduhvatu bila je želja da preboli razvod kroz koji je u to vreme prolazila. Njena lična sudbina se u filmu podudara i prepliće s pričom opisanom u epu „Ramajani“, koji pripoveda o ljubavnim iskušenjima kroz koja su prolazila indijska božanstva Rama i Sita.

Skrenuti pažnju na to da će u ovom tekstu biti spojlera značilo bi spojlovati priču staru više od dve hiljade godina. Rama, božanski kralj i junak, jedan od deset otelotvorenja boga Višnua, proteran je iz kraljevstva svog oca. Njegova verna žena Sita odbila je da ga napusti i krenula u izgnanstvo zajedno s njim. Na tom putovanju, Situ je zapazio demonski kralj Ravana, koji ju je kidnapovao i odveo u Šri Lanku. Ravana je držao Situ u zarobljeništvu u svojoj palati i nudio joj da postane njegova kraljica, ali ona ga je svakog dana odbijala, čekajući Ramu da je izbavi. Rama je konačno došao i ubio Ravanu u velikom ratu, međutim, nije mogao ponovo da bude sa Sitom jer je optužena da je nečista i da ga je varala dok su bili razdvojeni. Da bi dokazala svoju vernost, Sita je pristala na suđenje vatrom, bez straha jer je dobro znala da nije prošao ni dan da nije mislila na Ramu.

Rama i Sita iz filma "Sita peva Bluz"
Rama i Sita iz filma „Sita peva Bluz“

Nina Pejli je i istaknuta aktivistkinja. U svojim javnim predavanjima ona preispituje korisnost trenutno važećih zakona koji se tiču autorskih prava (Creative Common Lisence ili Zajedničko kreativno dobro). Ta prava ograničavaju distribuciju umetničkog dela i zabranjuju drugima da ga koriste, a Nina Pejli je u velikoj meri protiv toga. Njeno polazište je vrlo jednostavno: kreativnost ne postoji. U našem svakodnevnom životu okruženi smo kulturom koju čini naše zajedničko nasleđe iz kojeg vučemo inspiraciju za ono što stvaramo. Čak i ako bismo se vratili na početak, „Sita“ je inspirisana epom „Ramajana“ koji je indijski pesnik Valmiki zapisao pre nove ere, no čak ni on nije pravi autor tog epa. Legenda kaže da mu se jednog dana, navodno, prikazao Višnu lično i izdiktirao mu ove stihove. Dakle, „Ramajana“ je postojala kao priča davno pre nego što je Valmiki seo i zapisao je. Ona je oslobođena autorstva i pripada svim ljudima sveta. Kroz svoj film, Nina Pejli samo na svoj način interpretira Višnua, Nagu, Ramu, Situ i mnoga druga indijska božanstva, koja su slikana hiljadama godina. Mnogima od tih umetnika ne zna se ni ime, a njihova dela pripadaju kolektivnoj kulturi. Biti originalan, po njoj, samo znači dobro zamaskirati svoju inspiraciju.

Višnu odmara na višeglavoj zmiji Nagi, a iz njegovog pupka izlazi lotos na kome sedi Brama, dok mu Lakšmi masira noge.
Višnu odmara na višeglavoj zmiji Nagi, a iz njegovog pupka izlazi lotos na kome sedi Brama, dok mu Lakšmi masira noge.

Ova poenta se dodatno podvlači u momentima kad u svom animiranom filmu Nina Pejli koristi kolaž. Ona upotrebljava delove slika koje su stvorili drugi da bi ih animirala i ispričala novu priču.

Kada sam puštala ovaj film kolegama na poslu reakcija je bila: "Ana, zašto ti znaš za ovakve stvari?"
Kada sam puštala ovaj film kolegama na poslu reakcija je bila: „Ana, zašto ti znaš za ovakve stvari“

No, kakve to ima veze što je osnova za priču ovog filma ep koji je već deo kolektivnog nasleđa? Autorka je i dalje uložila svoje vreme i trud kako bi osmislila ovaj animirani film od sat i po vremena. Logičan korak nakon toga bile bi bioskopske projekcije i festivali. Dakle – komercijalna zarada od svog dela. Međutim, autorka je odlučila da ne želi time da se bavi, okačila film potpuno besplatno na internet i dala publici dozvolu da ga skidaju, kopiraju, kao i da potpuno slobodno koriste slike iz filma i njene likove u svoje svrhe, bez straha od tužbe! Na to ju je, kako kaže, navela još jedna stavka s kojom je morala da se izbori pre konačnog objavljivanja ovog filma, a to je autorstvo muzike koju je odabrala da koristi u njemu. Naime, još jedna kreativna odluka vezana za „Situ“ jeste da muzičke numere kojima je ovaj film prožet budu pesme Anet Henšo (Annette Hanshaw). Pitajte svoje bake – one su verovatno čule za nju.

Anet Henšo je bluz pevačica koja je bila popularna dvadesetih godina, ali je pala u zaborav upravo zbog pitanja vlasništva nad muzikom nakon njene smrti. Nina Pejli je odabrala Anet da bude „glas“ Site, opet objašnjavajući kako su to pesme koje prevazilaze vreme. S tim stihovima koji govore o zaljubljenosti, sreći i tuzi može se povezati svaka osoba koja ih sluša, bila ona moderna Njujorčanka ili indijska boginja Sita, jer su na kraju osećanja koja nas spajaju univerzalna i istorija nije uticala na njih. Zato u ovom animiranom filmu Sita peva bluz. Pejli se izborila za to da se ove pesme nađu u njenom filmu i to je bilo prvo objavljivanje Anetinih pesama nakon smrti ove pevačice. To je uticalo i na odluku Nine Pejli da ne želi da njen film bude neprimećen zbog komplikovanih pravila neke izdavačke kuće ili filmskog festivala. Film je okačen besplatno na njenom veb-sajtu, uz dozvolu da drugi ljudi koriste ideje i likove na koji god način žele, pre svega zato što je Nina Pejli znala da nema šta da izgubi. A to je vodilo ka mnogim drugim neočekivanim stvarima.

bike wheel display- u vreme kada je ovaj proizvod bio tek patent, autori su tražili slike koje bi mogli besplatno da projektuju na biciklističkim točkovima i došli su do filma "Sita peva bluz"
bike wheel display- u vreme kada je ovaj proizvod bio tek patent, autori su tražili slike koje bi mogli besplatno da projektuju na biciklističkim točkovima i došli su do filma „Sita peva bluz“

 

Svaki skeptik bi se na prvu loptu narugao ovakvom postupku, uz opasku kako sigurno nije ništa zaradila od svog filma. Međutim nije bilo tako! Ovaj film je zaista dopro do miliona ljudi. Dozvolivši da se film distribuira bez ograničenja, Nina Pejli nije utrošila novac na marketing, već je dopustila da priča o Siti bude sama sebi reklama, a sudeći po pregledima na sajtu i ljudima koji su čuli za film, on je takođe postao deo kolektivne kulture, odakle je i „uzet“. Takođe, kako se pokazalo, iako je dostupan na internetu u svako doba, ljudi su ipak želeli da kupe DVD izdanje filma koje je potpisala autorka ili poster (pri čemu je na omotu DVD-a istaknuto da je film „predownloaded“). Fanovi su počeli da uzvraćaju ljubav kroz crteže, primenjenu umetnost i kostime inspirisane „Sitom“, što je Nina Pejli takođe pozdravila, govoreći o tome kako nam zakoni o zaštiti autorskih prava samo pružaju lažni osećaj kontrole, dok sloboda i razmena ideja omogućavaju stvaranje novih dela. Ako bi neko, recimo, poželeo da štampa majicu s posterom „Sita peva bluz“ i proda je, imao bi svu podršku autorke da to uradi. Međutim, ona sama je ostvarila profit samo na osnovu činjenice da su milioni ljudi pogledali film, besplatno, i odlučili da ipak pazare DVD ili neki drugi predmet s njenog sajta – samo zato što im se film iskreno dopao! I zato što su u mogućnosti, naravno…

Jedan od promotivnih plakata
Jedan od promotivnih plakata

I zato, dragi čitaoci, ako ste se zainteresovali, ako nemate ništa pametnije da gledate, ako ste zaljubljeni, ako je i vas možda neko ostavio, zgrabite vino i čokoladu ako ste dama, smotajte i otvorite pivo ako ste tip (ili obrnuto) i pogledajte „Sita peva bluz“. Biće vam potrebno neko vreme da se naviknete na stil animacije: prebacivanje čas na fleš animaciju, čas na kolaž, zatim na „običnu“ 2D animaciju. Međutim, ako uspete da se udubite u priču, videćete dosta toga kreativnog. Nemojte se stideti da malo plačnete nad Sitinom tužnom sudbinom, i vi muški, sve je to za ljude. A ovo stvarno jeste delo čija priča prevazilazi granice vremena, geografskog podneblja i kulture. I ne zaboravite da delite, ne nužno film, nego zamisao o umetnosti koja se ne stvara da bi pripadala nekoj korporaciji ili samo jednom čoveku, već kao o nečemu kolektivnom što će spajati sve ljude u jednoj ideji.