Časovi japanskog jezika – VII lekcija: Turisti

Pozdrav svima! Danas ćemo da obradimo nešto što do sada nisam imao naviku da obrađujem.

U ovoj lekciji se nećemo fokusirati na gramatiku koliko na sticanje novog vokabulara kao i po kojeg kanđija (naravno, i dalje nemam nameru da vam dajem sva moguća čitanja kanđija, već ćete ih učiti konkretno u rečima). Doduše, ubrzo ćemo i ovom problemu morati pridodati notu.

Nippongo no Jugyou (logo)

U današnjoj lekciji ću pokušati da koristim što više gramatike koja je vama poznata. Ipak, sigurno da će se pojaviti dosta stvari koje nismo učili, ali to ne treba da vas uplaši. Kako bismo upotpunili osnovno znanje, radi korektnog sporazumevanja, preostaje nam da odradimo glagole i prideve. Naravno, to ćemo obraditi u nekim drugim lekcijama. Podebljani kanđiji su oni koje trebate da naučite u ovoj lekciji.

Pa, hajde da počnemo sa ovom lekcijom (za sada ne znam kako da je počnem, ali valjda ću do kraja pisanja lekcije uspeti da pohvatam konce da ova lekcija liči na nešto).

Prva stvar koju turista treba da uradi jeste da rezerviše let za Japan.

Avion se na japanskom kaže 飛行機 「ひこうき」.
Prvi znak  je ujedno i znak koji ćemo videti u glagolu 飛ぶ「とぶ」koji znači skočiti ili leteti.
Drugi znak  ćemo vrlo često sretati i važno je da ga naučite. Takođe ćemo ga sretati u glagolu, oblika 行く「いく」 koji znači ići, nastaviti (između ostalog – temama za odrasle ovde nije mesto. Savetuje se 18+ učenicima da provere značenje ovog glagola u hentai animeima, gde je, doduše glagol napisan いく nekorištenjem kanđija koji treba da naučite).
Poslednji znak u ovoj reči jeste 機 koji predstavlja struju ili elektricitet.

Kao konačan zaključak vidimo da avion jeste električna mašina koja se kreće letenjem (da na srpskom je neophodno da damo što opširniji opis kako bismo razumeli o čemu se radi – prednost japanskog je što je taj posao umnogome uprošćen).

Avioni se nalaze na aerodromu koji se na japanskom kaže 飛行場 「ひこうじょう」.
Dakle, vrlo lako se pamti, jer su prva dva znaka 飛行 (hikou) u obe reči postojana.
Razlika je u trećem znaku, koji kod aerodroma jeste . Ovaj znak već znate ako ste učili lekciju sa brojačima, i tamo smo rekli da se on čita ば. Ipak, on ima trojako čitanje, od kojih su nam dva bitna: 場 「ば、ジョウ」. U kanđi rečnicima hiragana znakovima (ba) dat je vid čitanja kanđi znaka na japanski način, dok se katakanom piše vid čitanja na kineski način – što nekako i ima logike kada uporedimo upotrebu pisma. Dakle, ovaj znak se na kineski načita ジョウ (jou).
Naravno, možda se posle ove priče pitate zašto se čita kao jou a ne kao ba. To je priča za neki drugi dan, ali ukratko, oba znaka 飛 i 行 se čitaju respektivno kao hi i kou na kineski način. Zbog toga, kako pravilo kaže: „Ne mešati babe i žabe“, tako i u japanskom jeziku, sklop znakova se ili čita na kineski ili na japanski način. Postoje izuzeci, ali o tome, kao što sam rekao, ćemo neki drugi put.

Dakle, do sada ste naučili već dve nove reči.

Ipak, pre nego što turista poleti za Japan mora da kupi kartu koja se na japanskom kaže 切符 「きっぷ」.
Prvi znak  vam je takođe već poznat. Brojač 切り 「きり」 koristio je ovaj kanđi znak. On znači biti iscepljen ili otcepljeno.
Drugi znak 符 za sada nismo učili, i ne morate ga znati. U pitanju je znak koji kazuje pečat, oznaku, token.

Drugim rečima, reč karta se u japanskom jeziku predstavlja kao iscepljena oznaka.

Kartu, razume se, ne možete kupiti bilo gde. Nju kupujete na prodajnom mestu čije ime na srpskom jeziku zaista ne bih znao, ali na japanskom se zove 窓口 「まどぐち」.
Prvi znak 窓 「まど」znači prozor.
Drugi znak 口 ćemo često viđati, a poprilično je lak. U pitanju je znak za usta ili ulaz koji se inače čita kao 「くち」, kuchi, ali je u reči madoguchi došlo do glasovne promene.

Ova reč predstavlja ulazni prozor.

Da biste kupili kartu, potrebno je još da poznajete i glagol kupiti 買う 「かう」.

Sada kada znate ove reči možemo da sastavimo kratku priču (uzmimo da sam „ja“ turista).

私は飛行場へ行く。あそこで、窓口に飛行機の切符を買う。
Idem na aerodrom. Tamo, na šalteru ću kupiti avionsku kartu.

Ono što možemo da objasnimo u ovom primeru, zašto koristimo u rečenici 私は飛行場へ行く rečcu へ (e). Ona označava direkciju kretanja. Pošto smo se uputili ka 飛行場 (hikoujou) koristimo ovu rečcu. Glagol 行く nam kazuje nameru kretanja.
Reč あそこ znači tamo, kao što možete videti u prevodu. Razlog zašto smo u rečenici あそこで、窓口に飛行機の切符を買う koristili で posle あそこ, a ne に (iako su obe mesne rečce), a potom nakon 窓口 (madoguchi) koristili に a ne で je sledeći: Rečca に se koristi za mesto na kom se obavlja kratkotrajna radnja. Drugim rečima, kada odemo na šalter, mi ćemo kupiti kartu, posle toga odlazimo. Ipak, mi se i dalje nalazimo na aerodromu.
Zamislite to, ovako: Imamo lokaciju A, u njoj (negde) se nalazi lokacija B, a postoje jos lokacije C, D, E… Mi odlazimo na lokaciju A i kažemo: idem do lokacije B da kupim nešto, potom idem do lokacije X, i tamo ću da kupim nešto, itd. Sve vreme mi se nalazimo na lokaciji A. Zbog toga koristimo rečcu で, na primer nalazim se na SPENSU, koji ima trgovine, pekaru, i slično. Sve ostalo su kratkotrajne radnje na nekim određenim delovima ovog objekta, pa za njih korstimo rečcu に.
Razume se, u delu rečenice 飛行機の切符, razlog zašto koristimo rečcu の jeste da nam kaže da je 切符 (kippu) namenjena za  飛行機 (avion), a ne karta za autobus, tranvaj, luna park, zoološki vrt, ili nešto šesnaesto.
Takođe rečca を nam kazuje da ono što joj prethodi je objekat (nešto nad čim se vrši radnja). Taj objekat nije samo reč 切符 (kippu) već cela sintagma 飛行機の切符 (hikouki no kippu). Svako ko je završio osnovnu školu mora ovo da shvati. Suština u japanskom je da rečca の daje sintagmu. Druga priča bi bila (oko objekta, ali generalno i u rečenici) da smo koristili neku drugu rečcu umesto の.
Naposletku, reč 買う (kau) nam govori da se radi o kupovini objekta, odnosno da se kupuje 飛行機の切符 (hikouki no kippu).

Važna napomena: Možda sam već govorio o tome kako određeni akcenti štede na rečcama, pa bi sintagma poput sintagme koja koristi rečcu no: 飛行機の切符 (hikouki no kippu) često mogla biti predstavljena u vidu pet spojenih kanđija, bez rečce sa istim značenjem: 飛行機切符 (hikouki kippu). Ovakvi dijalekti se smatraju prijateljskim, ali ponekada i vrlo neformalnim. Ipak, kada se udubite u tačno šta junaci u animeima, TV serijma, i slično govore, videćete da ovaj primer je mačiji kašalj za ono što možete da čujete. Teško da se ova pojava negde neće javiti, zato dobro naćuljite uši i upregnite mozak.

No, da se vratimo mi dalje na temu, nakon što smo kupili kartu. Možemo ovaj primer još malo da proširimo. Evo kako:

私は飛行場へ行く。あそこで、窓口に朝の8時45分の飛行機の切符を買う。
Idem na aerodrom. Tamo, na šalteru ću kupiti avionsku kartu za let u 8:45 ujutru.

Ova rečenica nije mnogo produžena u odnosu na prošlu. Ipak, dodato je vreme: 朝の8時45分 – 8:45 ujutru.

U japanskom jeziku objekatska sintagma može da ima više od jedne の rečce. Tako, u ovom primeru smo dobili objekat 朝の8時45分の飛行機の切符 koji ima tri の rečce. Da, cela ova sintagma je objekat.

U prevodu možete videti da stoji reč let koja ne postoji u originalnoj japanskoj rečenici. Posledica ovog prevoda leži u sledećem atributu japanskog jezika: Naime, objektu možete da dodate atribut kao što je vreme. Na ovaj način opisujete kakav je deo objekta 飛行機の切符 (hikouki no kippu), odnosno kada poleće. Bukvalan prevod na srpskom bi bio na foru: „Tamo, na šalteru ću kupiti 8:45 ujutru avionsku kartu.“, ili možda lepše: „Tamo, na šalteru ću kupiti avionsku kartu za 8:45 ujutru.“ Naravno, možemo ubacitii reč let u prevod, nije na odmet i ne menja kontekst.

Dalje, šta bismo mogli da dodamo u ovu rečenicu jeste datum, a potom i dan u nedelji. Dakle, evo ga još prošireniji primer:

私は飛行場へ行く。あそこで、窓口に2017年3月11日(土)の朝の8時45分の飛行機の切符を買う。
Idem na aerodrom. Tamo, na šalteru ću kupiti avionsku kartu za 11. mart 2017. godine u 8:45 ujutru.

Učinili smo samo jednu stvar, a to je da dodamo datum, odnosno da produžimo objekat, koji sada sadrži četiri rečce の, pa je novi objekat 2017年3月11日(土)の朝の8時45分の飛行機の切符.

Poavljuje se nešto čudno u ovoj rečnici (土). Šta je ovaj simbol u zagradi i zašto je tu? Objasniću.
Naime, kada se daje datum u japanskom jeziku u pisanom obliku, nakon njega, dodaje se jedan od sedam znakova u zagradi, a ti znakovi su:

1 – 月 「つき、ゲツ」 mesec
2 – 火 「ひ、カ」 vatra
3 – 水 「みず、スイ」 voda
4 – 木 「き、もく」 drvo
5 – 金 「かね、キン」 novac
6 – 土 「つち、ド」 zemlja
7 – 日 「ひ、ニチ」 sunce

Ovih sedam znakova obavezno upamtite! Razlog: U pitanju su dani u nedelji.

Običaj je nakon datuma staviti koji je dan u nedelji u pitanju. Jedan od ovih znakova postavljen u zagradi to kazuje. Ipak, to nisu puna imena dana u nedelji koji se inače kažu:

月曜日 – getsuyou-bi – ponedelja
火曜日 – kayou-bi – utorak
水曜日 – suiyou-bi – sreda
木曜日 – mokuyou-bi – četvrtak
金曜日 – kin’you-bi – petak
土曜日 – doyou-bi – subota
日曜日 – nichiyou-bi – nedelja

Dakle, u našem primeru datum: 2017年3月11日(土)je u pitanju subota.

Obratite pažnju na romađi zapis za dane u nedelji koje sam dao. Ovde vidimo jedan od izuzetaka pravila da se sklopovi dva ili više kanđi znakova čitaju ili na kineski ili na japanski način, da ne može da se meša.

U svih sedam slučajeva, prva dva znaka se čitaju prema kineskom vidu čitanja, dok se poslednji znak u svih sedam primera čita na japanskom. To se najbolje vidi u primeru dana 日曜日 (nedelja), gde, iako su prvi i treći znak isti, ne čitaju se isto. Razlog za to je, što se treći znak ponaša kao sufiks (čak smo ga i imali na listi sufiksa). Zbog toga se u romađiju odvaja crticom od preostalog dela reči, ali u 99,9% slučajeva na internetu se ta crtica ne stavlja (ja je prvi ne pišem, ali ju je dobro staviti zarad objašnjenja).

No, idemo dalje sa rečnikom.

Recimo da smo stigli u Japan i treba da odemo do hotela, a nalazimo se na aerodromu. Tada ćemo zvati taksi, koji, na svu sreću nema japanski naziv već je: タクシー.

Vozač će nas pitati: どちらへございますか?
Mi odgovaramo: (ホテルの名前)ホテルおねがいします。

Napomena: Umesto (ホテルの名前) koju prevodimo kao ime hotela, stavite upravo ime nekog hotela: Na primer: ヒルトン (Hilton).

Potom ćete čuti standardnu potvrdu vozača: はい。

Nakon što stignete na odredište, vozač će reći: (数の円)円おねがいします。

Opet, umesto zagrade(数の円)biće neki broj, odnosno količina jena koju turista treba da plati. Prvi znak u zagradi se čita kazu.

Sledi smeštaj. Ulazite u hotel i na recepciji (レセプション) tražite ključ za XY sobu:

ツーリスト: こんにちは!
受付係: こんにちは! どんな御用でしょうか?
ツーリスト: 私の名前は (あなたの名前)。 私がこのホテルに部屋を予約しました。部屋XYの鍵おねがいします。
受付係: はい! どうぞ! ここでご滞在をお楽しみください!
ツーリスト: どうもありがとうございます!

Okej, evo jednog kratkog razgovora, ali siguran sam da ne znate sve reči pa određene delove ne možete da pročitate. Hajde prvo da damo prevod ovog razgovora pa ću objasniti sve reči posebno i nakon što to učinim, probajte, sada poznajući reči, da ponovo pročitate ovaj razgovor.

Turista: Dobar dan!
Recepcionar: Dobar dan! Kako Vam mogu pomoći?
Turista: Moje ime je (vaše ime). Rezervisao sam sobu u ovom hotelu. Možete li mi dati ključ za XY sobu.
Recepcionar: Naravno! Izvolite! Uživajte u Vašem boravku ovde!
Turista: Hvala Vam puno!

E sada, onaj teži deo, hajde da objasnimo reči ponaosob.
Reči ツーリスト (tsuurisuto – turista) i 受付係 (uketsukegakari – recepcionar) su uloge u ovom dijalogu. Kanđi zapis za recepcionara ne morate pamtiti. Pisao sam ga u kanđiju kako ne bih ovu predugu reč pisao u hiragani i time pravio duži dijalog.

Već smo rekli da je こんにちは! pozdrav koji znači dobar dan. U kanđiju može da se piše 今日は! iako je kanđi zapis redak, ipak trebate ga znati, a mislim da sam vam već u prošloj lekciji kanđi zapis ove reči dao. Ako nisam, sada smatram da ga znate.

Naravno, こんにちは! je odličan način da započnete razgovor sa nekim, bilo koji jezik da je u pitanju. Shodno tome,
recepcionar će vam uzvratiti pozdrav i onda u skladu sa njegovim poslom pitati: どんな御用でしょうか?
Reč どんな se prevodi kako ili na koji način.
Reč 御用, od kojih su nam oba kanđija bitna, jer ćemo ih viđati, bukvalno znači oficijelni posao, ali se u ovoj rečeničnoj konstrukciji, koristi u smislu da drugo lice pruža neki vid profesionalne pomoći prvom licu.
Generalno, ovo je ustaljena rečenica koju mi prevodimo sa: „Kako Vam mogu pomoći?“, ili: „Mogu li Vam pomoći?“ i slično.
でしょう je reč kao i svaka druga koja znači u fazonu pitam se… Ipak, retko kada se prevodi već češće pravi neke određene rečenične konstrukcije, ali nećemo sada o tome.

Nakon što je recepcionar ponudio svoje usluge turisti, turista razvija malo duži monolog:

私の名前は (あなたの名前)。 私がこのホテルに部屋を予約しました。部屋XYの鍵おねがいします。

Prva i osnovna stvar za nekoga ko odseda u hotelu jeste da se predstavi kako bi recepcionar proverio spisak gostiju, a ne da svako sa ulice uzme bilo koju sobu. Shodno tome, turista se predstavlja sa rečenicom koju smo učili u prošloj lekciji pa je neću objašnjavati: 私の名前は (あなたの名前). Naravno, razume se, da umesto zagrade stavljate vase ime. Ja turisti nisam dao ime, pa sam ostavio opcionalnu rečenicu.

Dalje, turista kaže: 私がこのホテルに – ja sam u ovom hotelu…
Reč この znači ovo – nešto što je blizu govornik.
ホテル je jasno šta je, kako je u pitanju strana pozajmljenica. Ona je obeležena sa rečcom に  koja govori o čemu tačno govornik govori, tačno je taj hotel u kojem se govornik nalazi.

Nastavak iste rečenice 部屋を予約しました – …rezervisao sobu.

Reč 部屋 (heya) znači soba.
Reč 予約 (yoyaku) znači rezervacija. Ipak, imenica vrlo lako može postati glagol.
To je učinjeno sintagmom 予約しました gde imenica rezervacija prelazi u glagol rezervisati. Ipak, neću zalaziti danas u ovu pojavu jer prevazilazi namenu današnje lekcije.
Inače, ono što još uvek nisam napomenuo jeste da glagol ide na kraju rečenice.

Sledeću rečenicu ćemo analizirati u celosti: 部屋XYの鍵おねがいします。

Sintagma 部屋XYの鍵 znači ključ XY sobe.
Kanđi znak 鍵 (kagi) ne trebate pamtiti. Prekomplikovan je za početak, a ima već dosta nelagodnih znakova u današnjoj lekciji. Ovaj znak znači ključ.
Shodno tome, jasno je šta sintagma 部屋XYの鍵 (heya XY no kagi) označava.

Jedna napomena koju nisam dao u lekciji gde smo učili sve o brojevima i brojačima. Možda bi neko postavio pitanje, da li smemo da kažemo XY部屋の鍵 (XY heya no kagi). Da, smemo. Ipak, ova verzija je manje formalna.
U književnom japanskom broj uvek ide posle imenice. Tako, recimo da je XY = 314, u srpskom mi ne tražimo 314. sobu (iako bismo mogli) već češće sobu 314. Tako je i u japanskom. Ipak, ovaj primer se slučajno poklopio. Iako kada odete u pekaru i tražite tri vekne hleba (na srpskom), na japanskom biste tražili hleba tri vekne. Nije greška da stavite broj pre imenice, barem ne u govornom japanskom. Književni i formalni jezik, pak, zahtevaju ovako kako sam sada napisao.

Još jedna bitna stvar, nema potrebe da između broja i imenice na koju se broj odnosi stoji rečca の. Tako su 部屋のXY, kao i XYの部屋, oba nepravilne.

Deo おねがいします se koristi da iskažemo molbu, zahtev (zahtev nije isto što naredba!). Drugim rečima, u formalnim situacijama, ako zatražimo nekoga da uradi nešto za nas, normalno je da koristimo ili ovu konstrukciju, ili ください ili neku treću konstrukciju za molbu.

Nakon što se turista predstavio i zatražio ključ, dobija odgovor:

はい! どうぞ! ここでご滞在をお楽しみください!

Rekli smo već da はい ne mora samo da znači da, već je to potvrda reč, ili reč u fazonu OK. Čisto da potvrdimo da smo nešto razumeli.

Reč どうぞ znači izvoli, izvolite (ako je formalna situacija). Može značiti i samo napred, tako treba i slično. Ovo je više kontekstualna reč.

ここ je reč koja zamenjuje mesto o kojem se govori i kazuje ovde. Drugim rečima, u pitanju je zamenica. Ona je, logično, uvek praćena rečcom で.

Reč ご滞在 (go-taizai) ili samo 滞在 (taizai), jer kada smo učili prefikse rekli smo da se ご koristi uz reči koje imaju kineski vid čitanja kako bi ih formalizovale.
Reč 滞在 (taizai) ima dosta značenja, ali kada je napisana sa ova dva kanđija, znači boravak (mesto na kom neko boravi neko određeno vreme).
お楽しみ (o-tanoshimi) ili 楽しみ (tanoshimi), gde お ima istu ulogu kao ご u ご滞在 (go-taizai), stim da se お koristi uz japanski vid čitanja, znači zabava, razonoda i slično.
Napomena:  naučiti ovaj kanđi.

Generalno, ova rečenica je tipična, pa je naučite tako kako jeste.

Na samom kraju, turista se zahvaljuje recepcionaru koristeći どうもありがとうございます! rečenicu koju smo učili u prošloj lekciji.

Ne bih više komplikovao lekciju i stao bih ovde. Želim samo jedno da vam poželim a to je…

…srećno učenje!