Časovi japanskog jezika VI: osnovne rečenice

Malo ćemo rasteretiti dosadašnje učenje tako što ćemo se pozabaviti sa nekim osnovnim rečenicama (izrazima) koji se mogu čuti u svakodnevnom govoru. Nemamo mnogo o čemu da pričamo, tako da ćemo odmah krenuti na te rečenice.

Nippongo no Jugyou (logo)

おはよう!
Ohayou!
Dobro jutro! (neformalno)

おはようございます!
Ohayou gozaimasu!
Dobro jutro! (formalno)

おはようございました!
Ohayou gozaimashita!
Dobro jutro! (izuzetno formalno)

今日は!
Konnichi wa!
Dobar dan!

今晩は!
Konban wa!
Dobro veče!

さようなら!
Sayounara!
Doviđenja!

それでは、また明日あいましょう。
Sore de wa, mata asu aimashou.
Onda, vidimo se sutra. (izrazito formalno)

それでは、また明日あいましょう。
Sore de wa, mata ashita aimashou.
Onda, vidimo se sutra. (malo manje formalno, jer je „asu“ formalnije od „ashita“)

それじゃ、また明日あいましょう。
Sore ja, mata ashita aimashou.
Onda, vidimo se sutra. (još manje formalno)

じゃ、また明日。
Ja, mata ashita.
Onda, vidimo se sutra. (neformalno)

じゃね、また。
Ja ne, mata.
Onda, vidimo se sutra. (neformalno)

またね。
Mata ne.
Vidimo se. (neformalno)

じゃ。
Ja.
Vidimo se. (neformalno)

お休みなさい!
O-yasumi-na sai!
Laku noć!

お元気ですか?
O-genki desu ka?
Kako ste? (formalno)

元気か?
Genki ka?
Si dobro? (neformalno)

はい。元気です。
Hai. Genki desu.
Dobro sam.

いいえ。元気ではない。
Iie. Genki de wa nai.
Nisam dobro.

大丈夫か?
Daijoubu ka?
Da li si dobro?

大丈夫です。
Daijoubu desu.
Dobro sam.

大丈夫ではない。
Daijoubu de wa nai.
Nisam dobro.

はい!
Hai!
Potvrđujemo nešto

いいえ!
Iie!
Odričemo nešto

始めまして!
Hajimemashite!
Poštovanje! (izrazito formalan pozdrav)

私の名前は_____です。
Watashi no namae wa _____ desu.
Moje ime je _____. (formalno)

私の名は_____です。
Watashi no na wa _____ desu.
Moje ime je _____. (neformalno)

よろしくおねがいします。
Yoroshiku o-negai shimasu.
Drago mi je. (formalno)

よろしくね。
Yoroshiku ne.
Drago mi je. (manje formalno)

こちらこそよろしくおねがいします。
Kochira koso yoroshiku o-negai shimasu.
I meni. (izuzetno formalno)

こちらこそよろしく。
Kochira koso yoroshiku.
I meni. (formalno)

こちらこそよろしくね。
Kochira koso yoroshiku ne.
I meni. (manje formalno)

こちらこそ
Kochira koso.
Takođe. (neformalno)

すみません。
Sumimasen.
Izvinite! (formalno)

すいません
Suimasen.
Izvinite! (formalno)

ごめんなさい。
Gomen-na sai.
Žao mi je. (formalno)

ごめんね。
Gomen ne.
Žao mi je. (neformalno)

どうもありがとうございました!
Doumo arigatou gozaimashita!
Hvala Vam puno! (izuzetno formalno)

どうもありがとうございます!
Doumo arigatou gozaimasu!
Hvala Vam puno! (formalno)

どうもありがとう!
Doumo arigatou!
Hvala Vam! (manje formalno)

どうも!
Doumo!
Hvala! (neformalno)

ありがとう!
Arigatou!
Hvala! (neformalno)

どういたしまして。
Dou itashimashite.
Nema na čemu. (formalno)

何でもない。
Nandemo nai.
Nema problema. (neformalno)

いらっしゃいませ。
Irasshaimase.
Dobrodošli! (formalno – obraćanje kupcu)

ただいま。
Tadaima.
Došao sam kući.

おかえりなさい。
Okaeri-na sai.
Dobrodošao kući. (formalan)

おかえり。
Okaeri.
Dobrodošao kući. (neformalan)

おめでとうございます。
Omedetou gozaimasu.
Svaka čast! (formalno)

おめでとう
Omedetou.
Bravo! (neformalno)

おたんじょうびおめでとう。
O-tanjoubi omedetou.
Srećan ti rođendan. (formalno)

Određeni kanđi znaci se pojavljuju u ovoj lekciji, a ja ću ih izdvojiti posebno:

今日 – sklop ova dva simbola, koja smo do sada imali (今 – ima, 日 – hi) se čita kyou, konnichi ili konjitsu.
今晩 – sklop ova dva simbola, koja smo takođe imali (今 – ima, 晩 – ban) se čita konban.
明日 – sklop ova dva simbola, od kojih vam je jedan poznat (明 – mei, 日 – hi) se čita asu ili ashita (asu je formalnije).
休 – vrlo sličan znak znaku 体 (karada – znači telo), ali ovaj znak se čita yasu i označava odmor.
元気 – oba znaka se samostalno, ili zajedno često pojavljuju (元 – moto, 気 – ki), i čita se genki.
大丈夫 – tri znaka koja opisuju jednu vrlo čestu reč u animeima (大 – oo, 丈 – dake, 夫 – fu) a čita se daijoubu.
名前 – vrlo verovatno da znate šta predstavlja reč iza ovih znakova (名 – na, 前 – mae) koji se čitaju namae (znači ime).
名 – samostalan znak znači isto kao i kombinacija prethodna dva znaka, ali je manje formalna, a čita se na.
始 – ovaj znak je uglavnom u službi glagola (hajimeru – početi), stim da se koristi da označi hajime u hajimemashite što je formalan pozdrav.

Naravno, neki od ovih znakova se samostalno čitaju drugačije od sklopa. To je za japanski normalno, a ja sam u zagradama, davajući njihova čitanja, gledao da dam ona koja su učestalija, a ne sva moguća, gde, na primer, jednostavan znak kao što je 夫 može da se čita kao fu, fuu, bu, sore, otto. Sa nekim drugim znakovima, ima više problema. Naravno, te probleme ćete savladati, ali je još rano da sve to znate.

Sledeće nedelje, opet neće biti testa, već ću pisati lekciju kakvu do sada nismo imali na originalnim lekcijama. Ubaciću lekciju u kojoj ćemo konkretno da pokažemo primere razgovora kao što su:

  • Upoznavanje;
  • Turističke direkcije;
  • Autobus;
  • Avion;
  • Hotel;
  • Kafić;
  • Piljara;
  • I tako dalje…

Naravno, ove lekcije će pratiti dosta novog vokabulara, kanđija i tako dalje.

Nećemo ih sve obraditi u jednoj lekciji, da ne bismo preterivali, a opet, nećemo zapostaviti ni naše gramatičke lekcije.

Ovo je jedna lagana lekcija, tako da imam samo jedno da vam poželim, a to je…

…SREĆNO UČENJE!