Časovi japanskog jezika – V lekcija: brojevi

Danas, možda ste očekivali da dobijete test iz četvrte lekcije, ali toga neće biti. Prvenstveno jer ne znam kakav bih vam test dao za prošlu lekciju, koja je više bila informativna, nego naučna. Što znači, prošle nedelje se niste mnogo namučili učeći, pogotovo što verovatno dosta toga ste već čuli prateći japanske serije na izvornom jeziku sa prevodima, koji, kako sam već napomenuo, u poslednje vreme inkorporiraju sve više ostavljanje sufiksa za obraćanje osobama, umesto da ih negiraju ili prevedu po potrebi.

No, eto, imali ste malo sreće da prošla lekcija nije bila teška, ali džoker sa nedeljnom srećom danas ističe jer ćemo učiti nešto veoma bitno, ali pakleno puno stvari ćete imati da memorišete.

Nippongo no Jugyou (logo)

Možda, na osnovu imena pete lekcije – brojevi, ne možete da zaključite da nas čeka teško gradivo, ali evo šta ćemo sve danas obraditi:

  • Brojevi;
  • Brojači (kvantifikatori);
  • Vreme;
  • Datum.

Četiri aspekta, koja možda ne bi trebala da vam zadaju glavobolju, postaju sve teža i komplikovanija, kako bude gradivo odmicalo. Na sreću, brojevi u japanskom jeziku su laki i njih ćete brzo pokupiti, što za datum i vreme već nije slučaj, trebaće vam malo više vremena, ali najgore od svega u ovoj lekciji jeste ono što ću ja zvati brojačima, iako u srpskoj verziji knjige za učenje japanskog zovu kvantifikatori.
Ova lekcija je, inače, u originalu podeljena na četiri dela, ali sam ja sve spojio u jednu. Jao mnogo ima stvari, pa vam ostavljam dve nedelje da ovo naučite, što znači da neće biti lekcije sledeće nedelje. Kako bih se posvetio prevođenju sa više elana, spojio sam sve u jednu lekciju, zato ne zamerite. Gldedajte da nedelju dana posvetitte brojačima koji su najteži. Sve u svemu, biće veselo, pa hajde da počnemo.

BROJEVI

Naime, vrlo verovatno da, bez učenja japanskog, dosta vas zna da broji od jedan do deset na japanskom, ili je barem čula ove brojeve.

U japanskom jeziku se koriste kanđiji i arapski brojevi za obeležavanje brojeva. Osoba koja piše neki tekst može da izabere na koji će način napisati broj. Ipak, postoje neka nepisana pravila gde se brojevi meseca, godina, brojevi dana, i slično pišu arapskim ciframa, ali postoje osobe koje vole da vide kanđi natpis ovih brojeva pa ih tako i zapisuju. Što se našeg učenja tiče pišite kako god vam je volja. Ja ću za početak zbog čitanja pisati brojeve u kanđiju.

Pa, hajde da počnemo sa ovom naizgled jednostavnom i lakom lekcijom.

Osnovni brojevi od 0 – 10:

〇 (0) : rei / maru / zero
一 (1) : ichi / hito
二 (2) : ni / futa
三 (3) : san / mi
四 (4) : shi / yon
五 (5) : go / itsu
六 (6) : roku / mu
七 (7) : shichi / nana
八 (8) : hachi / ya
九 (9) : kyuu / ku / kokonoko
十 (10) : juu / too

Podebljanja čitanja su oni vidovi čitanja koji dolaze u obzir, odnosno oni koji označavaju broj. Preostala čitanja predstavljaju vidove čitanja koja nastaju u kombinaciji sa brojačima o kojim ćemo učiti na kraju lekcije.

Što se tiče čitanja 〇 znaka, deo maru je jedini koji se ne odnosi na broj nula. Ovaj znak ima značenje kruga ili se može koristiti za broj nula.
Dalje, od bitnih činjenica za naglasiti jeste čitanje brojeva: 四 i 七. Naime, naičešće se za broj četiri koristi verzija yon, dok za broj sedam se koristi verzija nana. Razlog leži u tome da shi, koji u celosti označava broj četiri, i shi koji ulazi u shichi broja sedam, takođe označavaju smrt. Zbog toga, shi je zlosutan izgovor, pa se kod većeg dela stanovništva u Japanu izbegava.
Vezano za broj 九 češća verzija čitanja je ku.

Vezano za broj 十, veoma retko ćete čuti da neko, pri brojanju od jedan do deset, ovaj broj nazove too (prema modernom japanskom možete videti i novu verziju pisanja tou). Ipak, sećam se situacije u animeu Bleach, druga sezona je u pitanju, kada se Orihime bori sa nekim gorostasnim likom, on pri brojanju od jedan do deset koristi verziju too. Ipak, najčešće korišćeno je juu, i bilo bi bolje da se držite te verzije izgovora.

Formiranje desetica:

十 (10) : juu
二十 (20) : nijuu
三十 (30) : sanjuu
四十 (40) : yonjuu
五十 (50) : gojuu
六十 (60) : rokujuu
七十 (70) : nanajuu (shichijuu)
八十 (80) : hachijuu
九十 (90) : kujuu (kyuujuu)
百 (100) : hyaku

Ovo verovatno nije teško za naučiti s obzirom da se brojevi formiraju kao i u srpskom jeziku dva + deset = dvadeset, tri + deset = trideset, itd. Isti slučaj je i u japanskom.

Ipak, obratite pažnju na izgovor broja četrdeset koji nema dve alternative kao i broj četiri.
Takođe, verzije shichijuu i kyuujuu koje su stavljene u zagradu su veoma retke i presu odlika dijalekta nego većinskog govornog stanovništva.

Broj sto ima svoj naziv, hyaku.Kako formirati ostale brojeve desetice? Lako.

Formirati ih po principu (dva + deset) + tri = dvadeset i tri, dakle nijuu san(二十三)ili pedeset sedam se formira prema principu (pet + deset) + sedam, odnosno gojuu nana(五十七). Apsolutno identično kao i u srpskom jeziku!

Brojevi od 100 – 1000

百 (100) : hyaku
二百 (200) : nihyaku
三百 (300) : sanbyaku
四百 (400) : yonhyaku
五百 (500) : gohyaku
六百 (600) : roppyaku
七百 (700) : nanahyaku
八百 (800) : happyaku
九百 (900) : kuhyaku
千 (1000) : sen

Podebljanim slovima su obeleženi brojevi kod kojih je došlo do glasovne promene pri izgovoru.

Jedan od problema kod brojeva jeste da često dolazi do glasovnih promena. To je nešto čemu ćete morati pridodati dosta pažnje u govoru, ali pogotovo u pisanju.
Takođe, kao i u srpskom jeziku i ovi brojevi se formiraju na principu dva + sto = dvesta, tri + sto = trista.
Ostale brojeve izvodimo prema principu koji smo objasnili u deseticama.Dakle, 357 = (tri + sto) + (pet + deset) + sedam. Dakle 三百五十七 odnosno sanbyaku gojuu nana.
788 = (sedam + sto) + (osam + deset) + osam. Dakle 七百八十八 odnosno nanahyaku hachijuu hachi.
Broj 1000 se ne dobija kao deset stotina, već postoji posebna oznaka 千, koja se čita sen. Doduše, kao što možete videti u sledećoj listi 一千 (jedna hiljada) i 千 (hiljada) se mogu istovetno koristiti bez ikakve razlike. Logično, kada ste na kasi u prodavnici, kasir može da kaže ili: „Vaš račun je hiljadu dinara“, ili: „Vas račun iznosi jednu hiljadu.“ Japanci, takođe ne prave razliku.
Zbog toga, iako smo rekli da broj sto je 百 (hyaku), nema razlike ni ako kažete 一百 (ichi hyaku), odnosno jedna stotina.Brojevi od 1000 do 10.000:一千 (1000) : issen
二千 (2000) : nisen
三千 (3000) : sanzen
四千 (4000) : yonsen
五千 (5000) : gosen
六千 (6000) : rokusen
七千 (7000) : nanasen
八千 (8000) : hassen
九千 (9000) : kusen
万 (10.000) : man

Ponovo, na ovoj listi imamo par brojeva, podebljanih, koji imaju nepravilno čitanje.

Dakle, formiranje brojeva opet ide po istom principu. Na primer 2015 će biti (dva + hiljadu) + (deset + pet) odnosno 二千十五 nisen juugo.Ovde ćemo stati jer nam za sada nisu veći brojevi potrebni.

Zanimljivost: Da li možete da pročitate ovu novčanicu, odnosno natpis 弐千円? Pogledajte tabelu. Pomoći ću vam i reći da se treći znak (円) čita en, odnosno što mi prevodimo sa jen, japanska valuta. Prva dva znaka (弐千) formiraju broj.

[Image: nisena.jpg]

Da li ste dobro pogledali novčanicu? Da li ste uspeli da pročitate? Jasno nam je da se radi o novčanici od 2000 odnosno „nisen en“ s obzirom da imamo arapskim ciframa datu vrednost na novčanici.
Ali, ako ste pogledali prvu tabelu niste našli ovaj prvi kanđi znak, to jest 弐, zar ne? Pogledajte ponovo i nećete ga naći. Da li sam ga ja pogrešno uneo u prvobitnoj tabeli? Nisam. U čemu je onda stvar?

Interesantna činjenica je bila kada sam se prvi put susreo sa novčanicom (jenom), umeo sam da čitam osnovne kanđije, poput brojeva, ali svakako da nisam imao ekstremno veliko znanje japanskog jezika. Umeo sam da pročitam „? sen en“ kao i vi sada, ali mi nikako nije bilo jasno zašto bi prvi znak bio „ni“. Gledam, i ne mogu da shvatim. Najzad sam odlučio da iščačkam na netu jer mi nije bilo jasno. Na moje veliko iznenađenje pojavljuje se stranica „DAIJI“ odnosno u prevodu „veliko slovo“. „Kakvo sada pa crno veliko slovo!?“ U to vreme nisam jos dobro poznavao japanski, ali sam znao da ne postoje velika i mala slova već da su sva uniformisana, a pogotovo je začuđenje bilo još veće jer što bi broj imao „veliko slovo“? Gde je tu logika? Ipak, radi se o nečemu drugome. Kako sam čitao tekst shvatio sam da postoje takozvani formalni i neformalni brojevi. Pa ovo mogu samo Japanci… Kao da već učenje kanđija nije bilo dovoljno teško, sada treba naučiti i formalne kanđije za brojeve? Kako da ne… Ipak, koriste se češće nego što se da misliti. Dakle, razlog zašto niste mogli pročitati kanđi znak sa novčanice je jer je u pitanju formalan broj. Zbog ovoga, odlučio sam samo informativno da postavim znakove za formalne brojeve, ali na sreću nemajusvi brojevi ove znakove, pa ću postaviti samo one koji imaju.

壱 (1)
弐 (2)
参 (3)
伍 (5) – mada se na novčanicama može videti i redovan znak (五)
拾 (10)
萬 (10.000) – takođe se na novčanicama može naći u obliku (万) redovnog znaka

Logično formalna kombinacija će se formirati od ovih znakova. Dakle, novčanica od 10.000 jena: „壱万円“ odnosno ichiman en.

Razlog za postojanje ovih brojeva ipak postoji. Iako je lakše napisati na čeku, npr, jednu liniju 一, ko kaže da osoba kojoj ja dam ček neće docrtati još jednu i dobiti 二. U ovom slučaju, nisam mnogo potkraden. Izgubio sam jedan jen više, ali, šta da je osoba kojoj dajem ček stavila vertikalnu liniju i dobila 十, sada sam potkraden za devet jena. Zamislite veće cifre samo. Zbog toga, možda u sopstvenoj svesci nikada nećete gubiti vreme i pisati 壱 umesto 一 ili 1, ali ćete sigurno u bankama, finansijskom svetu, i slično, biti prinuđeni koristiti znak 壱.

Evo i slika novčanice od 10000 jena:

[Image: ichimana.jpg]

Ipak, ako ste to mislili da je sve što se tiče brojeva, nije. Postoji još jedna garnitura znakova apsolutno drugačijih od redovnih, ali kako oni nisu u redovnoj upotrebi (zastareli su) nema potrebe da ih znate izuzev jednog!

零 (0) – je jedini zastareli kanđi znak koji se može videti dan danas u pisanju ali je takođe apsolutno redak.

Za potrebe čitanja dokumenata pre 1900-tih godina, verovatno da bi vam treća garnitura znakova trebala (ne mogu da se setim tačno kada su oni zamenjeni), ali pošto niste japanski arheolog ili istoričar, šanse da se susretnete sa ovim znakovima su minimalne. Ja ih se prvi ne sećam, mada koliko me sećanje služi ima nekih sličnosti sa formalnim znakovima.

VREME

Sledeći kanđi znakovi su nam od velike važnosti:

半 (han) – pola
前 (mae) – pre
時 (ji) – sat
分 (fun) – minut
何 (nani) – koliko?
今 (ima) – sada
指す (sasu) – pokazati
過ぎ (sugi) – posle

Ovih osam kanđi znakova su osnov za učenje vremena.

Šta ćemo sa ovim znakovima iskazati? Značenje već sve kazuje, ali hajde postepeno da ih obradimo.

時 (ji): kada iskazuje sate uvek se čita kao ji. Dakle, tri sata je sanji (三時).
分 (fun): iskazuje minute ali prilikom čitanja često dolazi do glasovne promene tako da ću dati tačnu listu kako se koji minut čita kasnije.
半 (han): kada koristimo ovu reč to označava da je pola sata (30 minuta) prošlo u odnosu na izrečeno vreme. Za razliku od srpskog gde kažemo pola tri, a mislimo na 2:30, odnosno pola do tri, u japanskom ćemo reći dva sata i jedna polovina, dakle nijihan (二時半).
前 (mae): označava da je određeni broj minuta do određenog vremena. Na primer petnaest minuta do tri sata, odnosno sanji juugofunmae (三時十五分前).
過ぎ (sugi): označava da je određeni broj minuta prošao od izrečenog vremena. Na primer: petnaest minuta posle dva sata iliti niji gojuufun sugi (二時五十分過ぎ).
何 (nani): koristićemo ga da formiramo pitanje za „koliko ima sati?“.
今 (ima): koristićemo za odgovor da kažemo „sada je“.
指す (sasu): u bukvalnom značenju ovaj glagol bi označio pri prevođenju kazaljka pokazuje da je… Logično, nema potrebe da ga prevedemo. Ipak, nema potrebe ni da ga koristimo u formiranju rečenica koje iskazuju vreme, ali pošto se oblik može čuti, potrebno je znati i ovu konstrukciju (kasnije će biti reči o njoj).

Ono što je bitno za reći, ako niste primetili je romađi ispis vremen“. Dakle, broj + sat se uvek piše zajedno (niji – dva sata), dok se broj minuta piše spojeno, takođe (nijuunanafun – dvadeset i sedam minuta). Takođe, „mae“ i „han“ su sufiksi pa se pišu spojeno sa minutima (nijuunanafunmae – dvadeset i sedam minuta do… ili nijuunanafunhan – dvadeset i sedam minuta posle…). Ipak, iako su „crtice“ često izgubljene kod sufiksa, han i mae možete odvojiti crticom pa postaje „nijuunanafun-mae“ ili „nijuunanafun-han“.
Sugi nije sufiks stoga se u romađiju mora pisati odvojeno!

Lista izgovora sati:

Ichiji (1 sat) 一時
Niji (2 sata) 二時
Sanji (3 sata) 三時
Yonji (4 sata) 四時
Goji (5 sati) 五時
Rokuji (6 sati) 六時
Shichiji (7 sati) 七時
Hachiji (8 sati) 八時
Kuji (9 sati) 九時
Juuji (10 sati) 十時
Juuichiji (11 sati) 十一時
Juuniji (12 sati) 十二時

Ovde ulazimo u apsurd dosadašnje priče. Ne postoji shiji (4 sata) ili nanaji (7 sati) ili kyuuji (9 sati). Ipak, u određenim kolokvijalnim verzijama i dijalektima se mogu čuti ove tri verzije. Ipak, one nisu normirane prema standardnom japanskom iliti hyojungo-u.

Lista izgovora minuta:

Ippun (1 minut) 一分
Nifun (2 minuta) 二分
Sanpun (3 minuta) 三分
Yonpun (4 minuta) 四分
Gofun (5 minuta) 五分
Roppun (6 minuta) 六分
Nanafun (7 minuta) 七分
Happun (8 minuta) 八分
Kyuufun (9 minuta) 九分
Juupun / Jippun (10 minuta) 十分

Svi ostali minuti se formiraju kao i brojevi koristeći ovo što znamo. Na primer: 22 minuta se formira kao „(dvadeset + dva) + dva minuta“, odnosno nijuu nifun. Samo se na poslednju cifru u broju dodaje nastavak „fun“ i u zavisnosti od broja koji mu prethodi čita se na način istaknut u tabeli.
Juupun ili jippun su oba vrednosno tačna iskaza. Možete reći na bilo koji način.

Hajde malo da uvežbamo građenje vremena, pre negoli pokažem rečenične konstrukcije.

6:33 → 六時三十三分 七時二十七分前 六時三十三過ぎ
15:18 → 十五時十八分 十六時三十二分前 十五時十八分過ぎ
20:40 → 二十時四十分 二十一時二十分前 二十時四十過ぎ
8:30 → 八時三十分 八時半
7:31 → 七時三十一分 八時二十九分前 七時三十一過ぎ
11:16 → 十一時十六分 十二時四十四分前 十一時十六分過ぎ
23:59 → 二十三時五十九分 二十四時一分前 二十三時五十九過ぎ
3:33 → 三時三十三分 四時二十七分前 三時三十三分過ぎ
15:54 → 十五時五十四分 十六時六分前 十五時五十四分過ぎ
6:15 → 六時十五分 七時四十五分前 六時十五分過ぎ

Kao što se da videti, postoje tri kolone, prva je redovna kolona kako se čita vreme, druga predstavlja „… minuta do …“ (vidite kako je u svakoj srednjoj koloni korišten broj za jedan viši od vremena, dakle ako je 7:50, mi ćemo reći 10 do 8. Logično je da onda koristimo taj broj veći, zar ne?), a treća kolona predstavlja „… minuti posle …“.

Ako obratite pažnju treća kolona je u svakom slučaju identična sa prvom samo ima dodatu reč sugi. Šta smo time postigli? Apsolutno ništa posebno. Samo smo naglasili da je određeni broj minuta prošao. Ipak, koristeći se sa petanest minuta možemo da prevodimo kao četvrt vremena koje je prošlo, odnosno (quarter na engleskom) ili eventualno da koristimo frtalj. Kod nas, ipak, to ne igra veliku ulogu.

Postoji još jedana bitna stvar, a to je na primeru kod vremena 8:30. Naime, nikada ne kažemo trideset minuta do devet (koristeći mae) već koristimo han, odnosno pola devet. Obratiti pažnju na ovaj primer iz dva razloga. Prvi razlog je što se ne kaže pola do devet već pola prošlo osam (han objedinjuje svoje značenje pola i značenje sugi, odnosno prošlo). Dakle, nećete koristiti veći broj kao kada mi kažemo pola devet, već zamislite da kažete osam i pola. Čudno zvuči na srpskom. Druga stvar je što u ovom slučaju apsolutno ne smemo koristiti ni sugi ni mae, za koji sam već rekao. Uvek se koristi han ili se kaže jednostavno osam i trideset.

Ipak, formiranje vremena u svakodnevnom japanskom nije ovako lako.

Ne znam da li je neko od vas primetio da sam prilikom davanja tabele za čitanje vremena dao samo za 12 sati. U primerima sam dao dvadesetčetvoročasovni sistem. U japanskom je on redak. Ipak, za dosadašnje znanje on je lakši. Naravno, ne bi ovo bila puna lekcija kada ne bismo rekli kako se stvarno vreme računa u japanskom. Spremite se da naučite jeziv vokabular i jezive definicije. U Japanu, kao što verovatno već znate, sve je komplikovano i sve mora da bude pod konac. Dakle, kako ćete čitati vreme koristeći redovni dvanaestočasovni sistem?

1. rešenje: podrazumeva se.

Nije toliko čudno da se doba dana podrazumeva, jer ni mi u srpskom ne koristimo dvadesetčetvoročasovni sistem osim ako ne želimo nešto posebno da naglasimo. Ako nas sagovornik ne razume, jednostavno pita: „Misliš li uveče ili ujutru?“. Isto se može desiti i u Japanu. Ipak, budite oprezni jer se ovaj način čitanja vremena smatra izuzetno neformalnim – što i nije za čuditi jer se ne daju sve informacije. U formalnom govoru nema podrazumeva se.

2. rešenje: naučiti sledeći vokabular.

Gozen (jutro; 5:00 – 12:00) 午前
Asa (jutro; 5:00 – 12:00) 朝
Hiru (podne) 昼
Gogo (poslepodne; 13:00 – dok ne počne da se smrkava) 午後
Yuugata (predveče; od kada se smrkava – do kada ne padne mrak) 夕方
Yoru (noć; od kada padne mrak – 01:00) 夜
Shin’ya (svitanje; 01:00 – 4:00) 深夜

Napomena: Asa i gozen su sinonimi.

Dakle, koristeći vremensku odredbu i služeći se rečcom no možete reći koliko ima sati.

Par primera:

5:16 朝の五時十六分 午前の五時十六分 (5:16 ujutru)
14:33 午後の二時三十三分 (2:33 popodne)
22:25 夜の十時二十五分 (10:25 uveče)
12:54 昼の十二時五十四分 (12:54 popodne)
03:42 深夜の三時四十二分 (3:42 ujutru)
19:12 夕方の七時十二分 (7:12 predveče)

Dakle, mi možda nemamo širok asortiman baš da prevedemo svaku reč tako da zvuči kako dolikuje, tako da ćete se morati malo izboriti sa ovim.

E sada, konačno smo došli do građenja rečenica.

Ali, pre toga nam treba još jedna stvar. Poznavanje veznika za ljubaznost, desu. Uskoro ćemo raditi njegove konjugacije ali za sada je bitno samo objasniti šta on predstavlja. Naime, ako želite najobičniju rečenicu da pretvorite u formalniju, iskoristićete ovaj veznik desu na kraju rečenice (za početak, dok se ne upustimo u keigo). To je sve! Čućete ga često u japanskom jeziku. Ako niste sigurni da li trebate ili ne trebate da budete formalni u određenoj situaciji, korišćenje ovoga će vam spasiti život (postoji još stvari). Takođe, ako vas neko pita nešto, očekuje se da budete ljubazni, te ćete ovaj veznik iskoristiti. Japanski ima dva vida iskazivanja emocija honne i tatemae, ali biće govora o tome neki drugi put. Za sada je ovo dovoljno.

Rečenice, konačno!

今、何時ですか?
Ima, nanji desu ka?
Koliko ima sati (sada)?

Veoma kratka rečenica, ali šta smo sve u njoj iskoristili a da smo do sada učili? Naime, koristimo reč ima (今) sa čijim kanđijem i značenjem smo se upoznali. Koristimo kanđi nani, koji se ponekada čita kao nan, (何) koji nosi upitno značenje „šta, koliko…“. U ovom slučaju se čita složenica nanji koja je napisana sa dva vama poznata znaka 何時. Takođe, iskoristili smo veznik koji iskazuje ljubaznost, desu. Koristimo ga čak i u pitanjima. Na taj način naš sagovornik ovo pitanje neće doživeti kao naređenje u smislu: „Recite mi koliko je sati!“. Poslednju stvar koju koristimo, a učili smo, je korišćenje gramatičke rečce „ka“ da formiramo pitanje.

Govorio sam o tome kako, kada imamo upitnu reč, nema potrebe da stoji ka na kraju. Ipak, u formalnom govoru bi bilo pravilnije iskoristiti ga, jer u formalnom govoru se ništa ne skraćuje i ne podrazumeva. Dakle, samo zbog toga, ovde ide upitna rečca ka. Nemojte koristiti njen ekvivalent no izuzev ako ne pričate sa prijateljem sa kojim ste bliski jer je no manje formalan od ka.

Naučili smo da postavimo pitanje. Sada, hajde da naučimo odgovor!

はい。 エット~ 今は九時二十分です。
Hai. Ettoo… Ima wa kuji nijuupun desu.
Da. Ovaj… (sada) he devet i dvadeset.

Hajde da rezimiramo ovo. Verovatno ste, ako ste ikada slušali japanski jezik, da li u seriji, animeu, filmu… nebitno, mogli čuti reč „hai“. Ona doslovce ne znači da. Iako je to jedno od značenja, njena osnovna uloga je „nešto potvrdno“. Ja sam je preveo čisto radi objašnjenja kao da u ovom primeru, ali u ovom slučaju ju u stvarnosti ne bih prevodio, jer izražava da je upitanik shvatio pitanje sagovornika, ili da će mu dati odgovor na isto. Razmišljajte o ovome svaki sledeći put kada čujete hai bilo šta da gledate. Razmislite o tome kako biste je preveli u kom slučaju, ali ne zaboravite da ona znači i da između ostalog.
Etto… bi u ovom slučaju imalo ulogu kao poštapalica. Preveo sam je kao ovaj jer stvarno ne znam kako bih napisao onu onomatopeju kada ne pomeramo usta (zatvorena su) i kao da govorimo „mmmm“ u sebi. Zamislite da odgovarate neku lekciju i zapucate se. Često ćete se služiti ovom, ma ne znam ni da li se to zove poštapalica. U svakom slučaju, nadam se da razumete na šta mislim.
Opet smo koristili reč ima ali smo ga obeležili sa gramatičkom rečcom wa koja označava subjekat u rečenici (u japanskom postoje dve vrste subjekta). Mogli smo i bez njega u ovom slučaju, stavili bismo zarez posle ima, ali bi to učinilo rečenicu neformalnijom i pomalo neučtivom (neljubaznom).
Takođe, iskoristili smo vreme na japanskom i ljubazni veznik desu. Ipak, sećate se da smo govorili o formalnosti. Zašto onda nismo iskoristili jednu od onih reči koju sam vam dao da naučite u ovoj lekciji da naglasimo da li je prepodne ili poslepodne? Ovo je stvarno jedna od retkih situacija gde se ovo može smatrati formalnom rečenicom (iako to u suštini nije) iako se jedan deo informacija podrazumeva. Razlog za to je što sagovornik nije retard pa da ne može da vidi da li je jutro ili se već smrklo. Dakle, izostavljeno je kako ne bismo omalovažavali inteligenciju sagovornika. Jasno je iz reči ima, o om vremenskom dobu se radi.
Morate i o tome da vodite računa. Mada, to isto i u srpskom važi. Zamislite da vas neko pita koliko ima sati a da mu vi odgovorite da ima 9:20 ujutru. Šta mislite kakva bi reakcija bila vašeg sagovornika? Sigurno bi bio neki ciničan komentar.

Dakle, sledeće konstrukcije su bitne za formiranje rečenica:

(Ima wa) X ji Y fun desu. – za kazivanje vremena (prevod bi glasio „(sada je) X sati i Y minuta)
Ima wa X ji Y fun sashite desu. – za kazivanje vremena (sashite je konjugacija glagola sasu. Zapamtite ovaj oblik. Bukvalno značenje „kazaljka je pokazala da ima X sati i Y minuta).
(Ima wa) nanji desu ka? – pitanje (kao što sam već objasnio kako wa može biti izostavljeno u odgovoru, tako i u pitanju rečca wa može biti izostavljena, kao što je prikazano u primeru gore. Prevodi se kao: „Možete li mi reći koliko ima sati?“)

Postoji još mnogo formacija koje se mogu napraviti. Ipak, ovo su osnovne koje trebate da znate i koje možete formirati sa vašim vokabularom i poznavanjem japanskog jezika. Očekuje nas još mnogo mnogo gramatike kako bismo ovo doveli na napredni nivo, ali barem smo počeli.

Još jednom ću napisati konstrukcije:

Pitanje: (Ima) + (wa) + nanji + desu + ka?
Odgovor: (Ima) + (wa) + X ji + Y fun + desu.

Napomena: Ako izostavite ima, obavezno izostavljate i wa.
Napomena: Ako izostavite wa, stavite zarez nakon ima.

DATUMI

Pre svega, mislim da bismo mogli da kažemo, pošto donekle ima veze, imena godišnjih doba u Japanu. Dakle, par novih reči koje i nemaju toliko veze sa brojevima su:

Haru (春)- proleće
Natsu (夏)- leto
Aki (秋)- jesen
Fuyu (冬)- zima

Naučite oznake kako bismo mogli da ih koristimo u primerima.

U japanskom jeziku ne postoje imena meseci. Interesantno, zar ne? Kako se onda meseci obeležavaju? Jednostavno, brojevima. Ipak, sam broj po sebi ne može nositi značenje meseca. Na scenu nastupa prvi brojač (o kojim će kasnije biti reči) a to je 月. U kombinaciji sa brojevima koristićemo čitanje „gatsu“. Dakle, lista meseci je sledeća:

一月 (ichigatsu – januar)
二月 (nigatsu – februar)
三月 (sangatsu – mart)
四月 (yongatsu – april)
五月 (gogatsu – maj)
六月 (rokugatsu – jun)
七月 (shichigatsu – jul)
八月 (hachigatsu – avgust)
九月 (kugatsu – septembar)
十月 (juugatsu – oktobar)
十一月 (juuichigatsu – novembar)
十二月 (juunigatsu – decembar)

Ovaj detalj stvarno nije težak. Jedina problematika leži što ćete morati da se naviknete na to da svaki mesec brojite umesto da mu učite ime. Ipak, lakše je nego da učimo posebna imena svakog meseca.

Pošto je znak 月 u ovom slučaju u funkciji brojača, u romađiju se piše spojeno sa brojevima. Brojači će biti objašnjeni ubrzo, tako da za sada je dovoljno ovo da znate, odnosno da se piše spojeno sa brojevima.

Nažalost, sada ulazimo u onaj teži deo, moram priznati u jednu veliku glupost, ali koja se mora znati – datumi. Ne očekujte da ovo bude lako, iako tako zvuči. Spremite se da učite napamet, a kako nastavite sa čitanjem biće vam jasno da sve što ste učili do sada u ovoj lekciji ovde ne pije vodu u dosta slučajeva.

1. dan u mesecu: TSUITACHI 一日
2. dan u mesecu: FUTSUKA 二日
3. dan u mesecu: MIKKA 三日
4. dan u mesecu: YOKKA 四日
5. dan u mesecu: ITSUKA 五日
6. dan u mesecu: MUIKA 六日
7. dan u mesecu: NANOKA 七日
8. dan u mesecu: YOUKA 八日
9. dan u mesecu: KOKONOKA 九日
10. dan u mesecu: TOOKA 十日
11. dan u mesecu: JUUICHINICHI 十一日
12. dan u mesecu: JUUNINICHI 十二日
13. dan u mesecu: JUUSANNICHI 十三日
14. dan u mesecu: JUUYOKKA 十四日
15. dan u mesecu: JUUGONICHI 十五日
16. dan u mesecu: JUUROKUNICHI 十六日
17. dan u mesecu: JUUSHICHINICHI 十七日
18. dan u mesecu: JUUHACHINICHI 十八日
19. dan u mesecu: JUUKUNICHI 十九日
20. dan u mesecu: HATSUKA 二十日
21. dan u mesecu: NIJUUICHINICHI 二十一日
22. dan u mesecu: NIJUUNINICHI 二十二日
23. dan u mesecu: NIJUUSANNICHI 二十三日
24. dan u mesecu: NIJUUYOKKA 二十四日
25. dan u mesecu: NIJUUGONICHI 二十五日
26. dan u mesecu: NIJUUROKUNICHI 二十六日
27. dan u mesecu: NIJUUSHICHINICHI 二十七日
28. dan u mesecu: NIJUUHACHINICHI 二十八日
29. dan u mesecu: NIJUUKUNICHI 二十九日
30. dan u mesecu: SANJUUNICHI 三十日
31. dan u mesecu: SANJUUICHINICHI 三十一日

Strategija za učenje:

Ne morate sve učiti napamet ukoliko ste dobro naučili brojeve. Nepravilni izgovori su boldovani, kao i obično. Ostalo ćete logički zaključiti. Ali, zapažanje je sledeće:

1) Od 1 – 10. naučiti nazive napamet. Za neke možete koristiti drugi vid (nepodebljani iz lekcije brojeva) čitanja. Ipak, svi, izuzev broja pet i deset, imaju barem malu promenu u vidu čitanja u odnosu na ono što smo učili. Ovi datumi su najvažniji.
2) Od 10 – 31. postoje samo tri broja koja imaju nepravilno čitanje. 14, 20, 24. Logički zapamtite da brojevi koji se završavaju sa četiri će u svakoj desetici imati čitanje yokka bez obzira koji broj stajao ispred njih. Dvadeseti datum u mesecu nemate izbora nego naučiti napamet.
3) Najbitnija stavka kako biste izbegli učenje napamet. Naime, svi nepodebljani meseci su formirani od broja desetice (na primer: juurokunichi). Juuroku je broj 16. Dakle, šesnaesti datum u mesecu. Na njega je dodato još samo čitanje „nichi“ znaka 日 – hi, ka, nichi. U tim kombinacijama se uvek čita kao nichi, zapamtite to.
4) Shodno prošlom čitanju 日 znaka, zapamtite da u svim nepravilnim čitanjima se on čita kao „ka“ bez izuzetka (izuzev ako je došlo do glasovne promene pa postalo „kka“).
5) Označen je i 17, 27. datum. Razlog za to je što se u imenu 7. datuma koristi čitanje nana, ali potom u pomenuta dva ulazi čitanje shichi.
6) Obratite pažnju da je prvi dan u mesecu tsuitachi, gde 日 potpuno nema veze sa četvrtom stavkom rezimea. Takođe, 11. dan u mesecu nije juutsuitachi, već juuichinichi. Isto važi i za 21. i 31. dan u mesecu. Puno nelogičnosti ima u ovim datumima, ali to je što je.
Preostaje nam još, pre primera, da porazgovaramo o godinama. Upravo ste naučili imena meseci, što je bilo lako, i imena datuma, što je sigurno bilo komplikovano.

Ovaj detalj je možda komplikovan za shvatiti, ali logika je sledeća. U Japanu se godine mere od početka vladavine određenog cara (Japan je carevina, koliko i Britanija kraljevina, ako niste znali). Neke od era u Japanu su (napisane prema tome šta mislim da se može pojaviti u animeima zbog prevoda – za sada ima 125 era u Japanu):

Go-daigo era  後醍醐エラ  (1318–1339)  Takaharu-shinnou  (尊治親王)
Go-murakami era  後村上エラ  (1339 – 1368)  Noriyoshi  (義良)
Choukei era  長慶エラ  (1368 – 1383)  Yutanari  (寛成)
Go-kameyama era  後亀山エラ  (1383 – 1392)  Hironari  (熙成)
Go-komatsu era  後小松エラ  (1392 – 1412)  Motohito-shinnou  (幹仁親王)
Shoukou era  称光エラ  (1412 – 1428)  Mihito  (躬仁)
Go-hanazono era  後花園エラ  (1428 – 1464)  Hikohito-shinnou  (彦仁親王)
Go-tsuchimikado era  後土御門エラ  (1464 – 1500)  Fusahito-shinnou  (成仁親王)
Go-kashiwabara era  後柏原エラ  (1500 – 1526)  Katsuhito  (勝仁)
Go-nara era  後奈良エラ  (1526 – 1557)  Tomohito  (知仁)
Ougimachi era  正親町エラ  (1557 – 1586)  Michihito  (方仁)
Go-youzei era  後陽成エラ  (1586 – 1611)  Katahito  (周仁)
Go-mizunoo era  後水尾エラ  (1611 – 1629)  Kotohito (政仁)
Meishou era  明正エラ  (1629 – 1643)  Okiko (興子)
Go-koumyou era  後光明エラ  (1643 – 1654)  Tsuguhito  (紹仁)
Go-sai era  後西エラ  (1655 – 1663)  Nagahito  (良仁)
Reigen era  霊元エラ  (1663 – 1687)  Satohito  (識仁)
Hagishiyama era  東山エラ  (1687 – 1709)  Asahito  (朝仁)
Nakamikado era  中御門エラ  (1709 – 1735)  Yoshihito  (慶仁)
Sakuramachi era  桜町エラ  (1735 – 1747)  Akihito  (昭仁)
Momozono era  桃園エラ  (1747 – 1762)  Toohito  (遐仁)
Go-sakuramachi era  後桜町エラ  (1762 – 1771)  Toshiko  (智子)
Go-momozo era  後桃園エラ  (1771 – 1779)  Hidehito  (英仁)
Koukaku era 光格エラ (1780 – 1817) Tomohito (智仁)
Ninkou era  仁孝エラ (1817 – 1846) Ayahito (恵仁)
Koumei era  孝明エラ (1846 – 1868) Osahito  (統仁)
Meiji era 明治エラ (1868 – 1912) Mutsuhito  (睦仁)
Taishou era 大正エラ (1912 – 1926) Yoshihito  (嘉仁)
Shouwa era 昭和エラ (1926 – 1989) Hirohito  (裕仁)
Heisei era 平成エラ (1989 –  ) Akihito  (明仁)

Danas, je u upotrebi Heisei era, logično. Počela je 1989. dolaskom prestolonaslednika Akihita.

Kako se računa vreme? Ako kažemo da je 11. godina Heisei ere, to znači da ćemo na početak vladavine cara Akihita (1989) dodati 11 godina i dobiti 2000. godinu. Dakle, 11 godina vladavine cara Akihita je 2000. godina našeg kalendara.

Ipak, Japanci često koriste i zapadnjački kalendar. U legalnim dokumentima se ne može on naći, ali je veoma popularan u animeima, mangama, porukama i sličnome.

Kako formirati godinu? Upoznati ste sa brojevima već. Dakle, potrebno je na broj godine dodati znak 年 – nen, toshi. U ovom slučaju će se uvek čitati nen i piše se spojeno u romađiju.

Par primera:

2015. godina 二千十五年 (nisen juugonen)
1552. godina 一千五百五十二年 (issen gohyaku gojuuninen)
2. godina 二年 (ninen)
1246. godina 千二百四十六年 (sen nihyaku yonjuurokunen)
7673. godina 七千六百七十三年 (nanasen roppyaku nanajuusennen)
94. godina 九十四年 (kujuuyonnen)

Eto, ne znate mnogo kanđija za sada sigurno, a već ste u mogućnosti da čitate ove redove. Nije li to super?

Ipak, ostalo je još malo vokabulara koji je neophodan za ovu lekciju iako nisu opet brojevi u pitanju, već dani u nedelji.

Ponedeljak 月曜日 (getsuyoubi)
Utorak 火曜日 (kayoubi)
Sreda 水曜日 (suiyoubi)
Četvrtak 木曜日 (mokuyoubi)
Petak 金曜日 (kin’youbi)
Subota 土曜日 (doyoubi)
Nedelja 日曜日 (nichiyoubi)

Konačno može par rečenica.

A: 何月今日は・・・?
B: 七月です。

A: Nangatsu kyou wa…?
B: Shichigatsu desu.

A: Koji je danas mesec?
B: Jul.

Komentar: U ovom dijalogu se koristi upitna reč nangatsu (何月) ili u prevodu „koji je mesec?“. Kako reč kyou (今日) znači „danas“, jasno je pitanje. Prva rečenica nije potpuna. Iz ovoga se vidi da je razgovor između prijatelja. U drugoj rečenici je odgovor koji je mesec u pitanju – shichigatsu. Desu u ovom slučaju se koristi zato što, iako su prijatelji u pitanju, osoba koja odgovara želi da pokaže da mu je drago da pomogne.

A: 何曜日ですか?
B: 今日は金曜日です。

A: Nanyoubi desu ka?
B: Kyou wa kin’youbi desu.

A: Koji je danas dan?
B: Danas je petak.

Komentar: Nanyoubi (何曜日) je upitna reč sa značenjem „koji je dan?“. Desu kopula i gramtička rečca ka se ne moraju objasniti jer već znate čemu služe, kaoni reč kyou.

私の誕生日は二十一日四月です。
Watashi no tanjoubi wa nijuuichinichi yongatsu desu.
Moj rođendan je 21. aprila.

Komentar: Učili smo već zamenicu watashi. Gramatička rečca no u ovom slučaju prisvaja tanjoubi (誕生日), koja znači rođendan, reči watashi. Rečca wa iskazuje o čemu se govori u rečenici, odnosno subjekat rečenice. Nijuuichinichi yongatsu je primena onoga što smo učili. Koristimo kopulu (veznik) desu zbog učtivosti rečenice.

この少女が一日九月二千三百五十七年生まれたでした。 だが、今は七日八月の二千三百六十四年です。
Kono shoujo ga tsuitachi kugatsu no nisensanbyakku gojuu shichinen umareta deshita. Daga, ima wa nanoka hachigatsu no nisen sanbyakku rokujuuyonnen desu.
Ova devojčica je rođena 1. 9. 2357. godine. Danas je 7. 8. 2364. godine.

Komentar: Definitivno najkomplikovanija rečenica. Doduše, ova nije komplikovana za standarde japanskog ali za vas svakako jeste. Reči koje ne znate su kono – pokazna zamenica ova, shoujo – devojka (devojčica). U prvoj rečenici je iskorištena godina NISEN SANBYAKU GOJUUSHICHINEN (2357). Veoma su nezgodni brojevi u romađiju jer se sve piše zajedno po pravilu i mogu imati trista redova ako je neki komplikovani broj. Iz tog razloga sam insistirao da naučite da čitate kanđije. U ovoj rečenici se takođe pojavljuje nešto vama nepoznato „umareta deshita“ što je konjugacija od „umaru desu“. Znači „biti rođen“, odnosno prošlo je vreme od „umaru desu“. Učićemo uskoro ove konjugacije.
U drugoj rečenici se pojavljuje jedna od gramatičkih rečca „daga“ koju sam u ovom slučaju odlučio da ne prevedem jer prirodnije zvuči na ovaj način (barem meni). U preostalom delu rečenice vidite primene datuma i godine kao i u prošloj.

Ipak, u svim ovim primerima sam provkao jednu grešku koju ćemo sada da otklonimo.

Kako bih vam približio datume pisao sam u formatu dan/mesec/godna. Ipak, u japanskom se ne pišu na taj način, već u formatu godina/mesec/dan i budite obazrivi kod toga.

BROJAČI

Pre nego što se upustimo u brojače, potrebno je nešto da kažemo o njima.

Naime, japanski jezik nema množinu (izuzev par sufiksa koji to naglašavaju). Shodno tome, ako biste želeli da naglasite da su „knjige“ a ne „knjiga“ u pitanju, moraćete da kažete koliko ih ima. Na scenu stupaju brojači. Na žalost, ovo nije nimalo laka oblast. I njih ima preko sto… E sada, zašto ih ima toliko? Zar nije dovoljno samo reći san hon (hon je knjiga)? Prema gramatici japanskog jezika nije dovoljno. Šta ćemo raditi? Iskoristićemo brojač. Pre negoli ga iskoristim, potrebno je da znate neke osnovnije brojače koji su često u upotrebi. Ipak, postoji jedan brojač koji će vam olakšati posao, ali morate naučiti i ostale jer ne želite da ostanete na malom znanju japanskog, s obzirom da se već ovoliko trudite da naučite, zar ne? Takođe, ako ih ne znate, nećete razumeti sagovornika. Brojači su veoma bitni i u romađiju se pišu spojeno sa brojevima (funkcionišu kao sufiksi, ali se ne koristi crtica). Lista brojača je sledeća:

TSU (つ) – univerzalan brojač. Koristi se kada ne znate koji biste brojač iskoristili ili ukoliko stvar nema svoj brojač.
NIN (人) – brojač kojim se iskazuje broj ljudi.
MAI (枚) – brojač kojim se broje tanke stvari, poput papira.
SATSU (冊) – koristi se da broji stvari koje su ukoričene, odnosno kada je više stvari spojeno u jednu korišćenjem nekog tipa sveznja. Na primer: knjiga je sačinjena tako što je više papira spojeno i ograđeno koricama knjige.
HIKI (匹) – koristi se za brojanje malih životinja (psi, mačke, pacovi…)
SAI (再) – koristi se za brojanje godina starosti.
KO (個、 箇、 个、 ヶ) – koristi se za brojanje malih, najčešće okruglih, predmeta. Koristi se i za brojanje vojske.
KAI (回) – koristi se za brojanje pokušaja.
KASHOU (ヶ所、箇所) – koristi se za prebrojavanje mesta. Naime, zamislite jedanu prodavnicu. Ona se može naći na više mesta. Dakle, koristi se ovaj brojač.
ME (目) – koristi se za kazivanje redosleda.
DAI (台) – koristi se za prebrojavanje mašina, motornih vozila i bele tehnike.
HON (本) – iako ovaj znak i njegvo čitanje znači knjiga, potpuno mu je kao brojaču suprotna uloga za korišćenje. Koristi se za brojanje dugih a tankih objekata u šta spadaju reke, putevi, koloseci, putanje, itd.
KAI (階) – za brojanje spratova.
MEI (名) – kao i „nin“ koristi se za brojanje ljudi, ali razlika je što je ovaj brojač učtiviji u odnosu na nin.
WA (話) – koristi se za brojanje epizoda, poglavlja i slično (serija, animea, filmova…).
BYOU (秒) – nismo ga učili u odeljku za vreme, tako da ćete ga sada naučiti. Koristi se za brojanje sekundi.
FUN (分) – učili smo. Koristi se za brojanje minuta.
JI (時) – takođe naučen. Koristi se za brojanje sati.
JIKAN (時間) – veoma sličan brojaču ji ali podrazumeva duže vremenske periode.
GATSU (月) – učen u lekciji za datume, koristi se za brojanje meseci.
KAGETSU (ヶ月、箇月) – ista uloga kao gatsu, ali se koristi za brojanje dužih mesečnih perioda.
NEN (年) – takođe naučen. Koristi se za brojanje godina.
NICHI (日) – koristi se za brojanje dana. Eto, već par brojača znate, a da ni ne znate da su brojači.
SHUU (週) – takođe nije napomenut u odeljku za vreme, tako da ćete ga sada naučiti. Koristi se da broji nedelje (ne u smislu nedelja kao dan, već sedmica).
HAKU (泊) – broj noćenja.
BAI (倍) – koliko puta je nešto urađeno (dvaPUTA, triPUTA, petnaestPUTA).
BA (場) – činovi u predstavi.
BAN / YA (晩) / (夜) – za brojanje noći.
BAN (番) – brojanje starnih pozicija, perona, poteza, sportskih utakmica.
BI (尾) – koristi se za brojanje riba, rakova, morskih plodova (i sličnog) u ribarnicama.
BUN (文) – za brojanje rečenica.
BYOUSHI (拍子) – koristi se za brojanje taktova u muzici.
CHOU (町) – koristi se za brojanje naselja.
GAKKYU (学級) – koristi se za obeležavanje broja odeljenja u koju osoba ide. Ne važi za fakultet ovaj brojač!
GO (語) – za brojenje reči.
GON / KOTO (言) – za brojenje reči.
GYOU (行) – broj reda teksta.
HO (歩) – broj koraka
JI (児) – za brojenje dece (roditelji koji imaju tri deteta, na primer).
JI (字) – za brojenje kanđi znakova (na primer, kada neko pita koliko znakova ima u nekoj reči, imenu, i slično).
KAKOKU (ヶ国、箇国) – za brojanje država.
KAKOKUGO (ヶ国語、箇国語) – za brojenje nacionalnih jezika.
KAKU (画) – broj poteza za pisanje kanđija.
KEN (軒) – broj kuća.
KIN (斤) – pri kupovini hleba, odnosno broj vekni.
KIRE (切れ) – broj kriški nečega.
KOU (校) – za škole.
MON (問) – za broj pitanja.
PEEJI (頁) – za broj stranica. Često se piše u katakani.
TAI (体) – koristi se za brojanje slika, statua, posmrtnih ostataka, lutaka. Ipak, postoji jedan izraz koji verovatno već znate „Ittai“ koji uključuje ovaj brojač a možemo ga prevesti na foru „za ime sveta…“, „za ime boga…“ i slično. Označava čuđenje.
TOU (頭) – za velike životinje (slon, žirafa, kit, ajkula…).
TOORI (通り) – za broj kombinacija ili rešenja.
TSUWA (通話) – za broj načinjenih poziva (zvao sam te tri puta, na primer).
WA (羽) – za ptice ili pera (kokoška, soko, lešinar…).

Ovo je lista samo nekih brojača. Postoji još mnogo, ali nema šanse sve to ni zapisati. Trebaće vam sigurno par dana da ovo naučite.

Podebljani brojači su veoma bitni za početak i često su u upotrebi.

Obično se u ovim lekcijama daje tabela u kojoj su ispisani brojevi, ali to je prevelik posao napraviti sa ovolikim brojem brojača. Shodno tome, preuzeću par slika sa interneta. Obratite pažnju zbog nepravilnih izgovora:

[Image: 275x385xt3-japanese-counters-money.png.p...RgJdwO.png]

[Image: t3-japanese-counters-flat-thin-objects.png]

[Image: t3-japanese-counters-vehicles-big-equipment.png]

[Image: t3-japanese-counters-kilometer-kilogram.png]

[Image: t3-japanese-counters-books.png]

[Image: t3-japanese-counters-shoes-socks.png]

[Image: t3-japanese-counters-animals.png]

[Image: t3-japanese-counters-long-round-objects.png]

[Image: t3-japanese-counters-drinks.png]

[Image: t3-japanese-counters-floor.png]

[Image: t3-japanese-counters-person.png]

[Image: t3-japanese-counters-small-objects.png]

[Image: t3-japanese-numbers-special.png]

Ovde imate dvanaest slika. Nadam se da će vam pomoći da razumete. Najčešća nepravilna čitanja su na broju 1, 3, 4, 6, 8.
Na broju jedan često dolazi do pojave čitanja いっ・・・ pa onda čitanje brojača. Drugo dešavanje je kao kod „nin“, „nichi“, itd. brojača gde se sam brojač menja. Ovo važi i za broj dva, ali mali je broj ovih slučajeva.
Kod broja tri najčešće dolazi do promene čitanja brojača tako da se zvučni parnjak menja u bezvučni (ka u ga, na primer). Zamislite hiragana znak „ka“ i samo mu dodajte one dve crtice i postaće „ga“. To je promena, ako razumete šta hoću reći. Ovo se isto dešava i kod broja četiri jer se kao i broj tri završava na „n“ (san, yon).
Ipak, kod broja četiri se može desiti i da se „n“ jednostavno izgubi.
Broj šest i osam najčešće kao i broj jedan su skraćeni u čitanju na ろっ・・・(za šest) やっ・・・(za osam) nakon čega dolazi čitanje brojača.
U par navrata se vidi da se broj deset čita kao „too“. Obratiti pažnju kod „tsu“ brojača. Čita se kao too, a „tsu“ brojač je izostavljen. Ovo je izuzetak.

Kao i kod datuma, može se desiti nepravilno čitanje na broju 20, a svaki broj desetice, stotice, itd. koji se završava na „četiri“ ima nepravilno čitanje. To pravilo smo već naučili kroz ono paćenje sa danima.

Srećno učenje!