„Warcraft: Početak“ — tri prva utiska #spoilerfree

Legendary
Legendary

Danas smo imali to zadovoljstvo da prisustvujemo novinarskoj projekciji dugo očekivanog filma „Warcraft: Početak“, a kako bismo što objektivnije preneli utiske odlučili smo da imamo tri različita gledišta. Jedno sam pisao ja, Bojan, i predstavljam osobu koja je igrala igre i koja je generalno gledano fan serijala. Drugo gledište je Jelena Jokanović, koja je ljubitelj fantastike, ali nije igrala igre i ona je dobila zadatak da proceni kako su rešeni problemi uloge žena i odnosa među rasama. Na trećoj strani imamo Isidoru Vlasak koja maltene nikakvog dodira sa igrom nije imala, pa će davati okvirnu ocenu filma. Odmah da napomenem pre nego što krenemo dalje, ovde neće biti spojlera, tako da možete da čitate bez brige.

Prvi utisak: Bojan Vukadinović

Došao je i taj dan kada možemo da pogledamo prvi film koji je rađen po igri kompanije Blizzard, a na moju veliku žalost prvenstvo je imao „Warcraft“, a moj favorit je zapravo „Starcraft“. Na stranu lične preference, volim ja i svet Azerota, tako da sam se svakako radovao ovome. Ukoliko idete isključivo kao fan i ako ste jako blagonakloni bićete prezadovoljni filmom. Tačnije, bićete spremni da pređete preko svih mana u priči, razradi likova i još po nečega. Skrivenih elemenata ima na sve strane, počevši od samog natpisa kompanije „Blizzard“ pa na dalje. Videće zaista veliki broj lokacija koje su vam poznate iz igre, uključujući i pojedine likove, i svi izgledaju zaista fascinantno na velikom platnu.

Legendary
Legendary

Da krenemo sa pozitivnim stranama filma: Pre svega tu je vizualni doživljaj koji je izvanredan, što je bilo i za očekivati ako imate u vidu da je 80% onoga što gledate CGI, doduše dobar CGI. Prvi deo zaista podseća na početak neke igre, na šta su se i sami autori u par navrata zezali, što je sasvim ok, ako ste fan. Ono što je mene zaista oduvalo je raznolikost faca kada su orci u pitanju. Imaćete priliku da vidite omanju vojsku izbliza i nećete imati utisak da su svi iskopirani i da liče jedan na drugog. Posebno je interesantno kako su prikazane orčice, a „mešanka“ koju ste imali prilike da vidite u trejleru i posterima će biti odgovorna za buđenje novih međurasnih fetiša kod mladih gikova. Čistokrvne orčice su dosta manje od svojih sunarodnika muškog pola, što je pomalo nerealno, ali zato kompenzuju ratobornošću, a način na koji se bore sa trudnoćom je vrlo drugačiji od onoga kako se sa time nose ljudske žene.

Humora ima sasvim dovoljno, u duhu je igara i čini mi se da su se u nekoliko navrata sprdali na sopstveni račun. Scene borbe su odlično odrađene, drže pažnju, nisu usiljene i čini mi se da su našli odličan način da prikažu sve grozote rata, a pritom da film i dalje bude za tinejdžere od 14 godina. Doduše, u par navrata su scene i odabir kamere za snimanje pojedinih momenata bili zbunjujući, ali ništa strašno.
Muzika je jako dobro odrađena i savršeno se uklapa u maltene svim delovima, tako da ćete uživati u audio-vizalnom ugođaju u bioskopu. 3D efekti su solidni, nisu previše iskoristili potencijal 3D tehnologije, ali sam viđao i mnogo gore.

Legendary
Legendary

E, sada, kada su negativne strane filma u pitanju, moram da počnem od rupa kojih ima u izobilju. Priča je plitka i nije ništa što niste imali priliku da vidite do sada, posebno ako ste igrali „Warcraft“ igre. Dosta je stvari koje su ostale da lebde u vazduhu i nisu objašnjene ni na koji način. Brojne stvari su predvidive i očekivane, posebno kada je u pitanju glavni zaplet. Munjevito se brzo pojedine stvari odvijaju, posebno kada su u pitanju međuljudski odnosi među likovima. Kada smo već kod karaktera, maltene nijedan nije dobio odgovarajuću pozadinu, niti potrebna objašnjenja. U nekoliko navrata sam imao utisak da su na brzinu dodali pojedine likove, samo kako bi ih iskoristili za rešavanje problema u razvoju priče. Nekima se možda neće dopasti rešenje koje su iskoristili za jezik koji koriste Orci, ali to nije ništa neviđeno niti strašno.

Iz bioskopske sale sam izašao sa osmehom na licu, što će reći da je na kraju film odradio svoj posao, zabavio me, opustio me i nije mi bio dosadan. Iako „Warcraft“ ne može da se pohvali genijalnom pričom, razradom likova, dubokim dijalozima i brilijantnim glumcima, definitivno jeste zabavan. Naravno, gledaćemo nastavak filma, možda dok ga odrade glumci nauče nešto i možda senaristi iskoriste priliku da popune rupe u priči.

Dobar Ork je tradicionalista i konzervativac!

Drugi utisak: Jelena Jokanović

Legendary
Legendary

Moja je uloga u ovakvim grupnim recenzijama obicno da budem feministička kvariigra i fokusiram se na ženske likove, ali ne mogu da odlim i ne kažem par reči i o opštem utisku. Ja sam izuzetno nekritički sentimentalno vezana za fantasy filmove iz 80-ih godina prošlog veka (ovde ubaciti obaveznu „joj, što sam matora“ napomenu) i moram priznati da bi me radovalo ako bi „Warcraft“ zaradio silne novce i tako podstakao novi talas ovog žanra. Ne može se poreći da film impresivno izgleda i da su CGI i motion capture tehnologija doterani do svojih krajnjih granica. Doduše, to stvara utisak da gledate animirani, a ne igrani film, ali to možda i nije tako loše pošto je kompjuterski kreirana glumačka postavka nekako uspela da bude uverljivija od one od krvi i mesa.

Trevis Fimel i ekipa su očigledno izabrani jer dobro izgledaju u kostimima, a ne zbog svog glumačkog umeća, ali treba priznati da im baš i nije dat neki neverovatan materijal. Sam zaplet nije izašao iz granica klasične RPG priče sa zlom nekromanserskom magijom, a likovi ostaju na nivou krokija i vrlo je očigledno da se samo postavljaju na pravo mesto za nastavak, koji je (ako gledamo narativ) apsolutno izvestan. Po meni najveći problem leži u tome što za razilku žanrovskih klasika ovog tipa, „Warcraft“ inisistira više na patosu nego humoru. Ređaju se tragični događaji koji se mogu predvideti pola sata pre nego što se dese i ostavljaju gledaoca poprilično ravnodušnim jer je njihova namena krajnje providna. Poručila bih svima koji planiraju serijale filmova da ljude počnu da ubijaju u drugom delu kako bismo se vezali za njih, a da redshirts princip ostave „Zvezdanim stazama“. Na kraju krajeva, i okrutni debeljko Martin je Neda Starka smakao tek na kraju prve knjige kad nam je bilo stalo šta se sa njim dešava.

Legendary
Legendary

E sad što se moje omiljene teme tiče, moram da kažem da sam donekle prijatno iznenađena – u obe vojske se pojavjuju ženski vojnici, doduše više među Orcima, mislim da je ljudska strana reciklirala jednu te istu glumicu, ali pozdravljam takav trend. Takođe Orkice zapravo zanimljivo izgledaju i mada su i dalje upola manje o muškaraca, vidi se neki napor da im daju karakteristični izgled. Jedna čak i ima ulogu sa replikama, i iako je svedena na ženu i majku ipak uspeva da uradi nešto sa tim materijalom i bude zanimljiva. E sad, što se glavne ženske role tiče tu smo već utanjili. Naime, imamo polu-orkicu koja je u suštini atletski građena (i to seksipilno atletski) u zeleno ofarbana lepotica. Jasno je da tako izgleda da bismo mogli da se upustimo u zapetljancije ljubavne prirode (jer, zaboga, koji bi se muškarac zaljubio u neku tamo sa kljovama i dlakavim rukama), ali i dalje predstavlja staru dosadnu klišeiziranu priču kad je izgled ženskih likova u pitanju. Ne pomaže ni to što se sirota glumica baš ne snalazi i što je ceo ljubavni podzaplet najneuverljivija ničim izazvana romansa koju sam videla u poslednjih par godina. Doduše, kraj filma junakinju stavlja u zanimljivu stiuaciju pa se nadam da će dobiti prostora za veći razvoj i priliku da se razmaše.

Legendary
Legendary

Na kraju, da li je film bio zabavan – da, ako ste ljubitelj fantazijskih filmova B produkcije pošto je sve sem novca datog na vizuelne efekte na tom nivou. Što i nije tako loše, bar iz ugla ove ljubiteljke. Fanovi franšize će, pak, primetiti mnoštvo detalja koji su samo zbog njih ubačeni čak i kad ni na koji način ne doprinose priči i to će ih sigurno učiniti srećnim. Ipak, može to i bolje, a videćemo u drugom delu da li ćemo dobiti i nešto više ili samo ponovno samozadovoljno prežvakavanje istih elemenata.

 

Treći utisak: Isidora Vlasak

Disklejmer: Možda će ovo mnoge iznenaditi, ali ja nemam pojma o „Warcraft-u“. Ono, baš NEMAM POJMA. Tokom preko dva’es godina franšize, nisam sela ni za jednu igru, niti mi je na pamet padalo da prionem na MMO. Za mene, „Warcraft“ je bio „ono s orcima“, ili „ono gde elfovi imaju smešne uši“, ili „ono što kad se kosplejeri prijave da rade nešto odatle moram da guglujem lika“, ili „ono zbog čega sam gubila prijatelje, jer kad krenu d’igraju nestanu u akciji.“ Upravo su me zato i vodili u bioskop – kao nemač pojma, mogu da posmatram film isključivo kao celuloidni uradak, a ne kao adaptaciju voljene mi franšize, u kojoj bih lovila „uskršnja jajca“ ili se nervirala šta uradiše s pojedinim likovima ili zapletima. Sveže oči, i tako to.

Legendary
Legendary

I dakle, kako „Warcraft“ film izgleda jednom totalnom laiku?
„Warcraft“ predstavlja praznik za čula – dizajn je baš na mestu (orci su taman dovoljno čudovišni da izgledaju kao druga rasa, ali i neprijatno privlačni da udaraju na kinkove – ne želim da znam koliko će Durotan/Reader fikova osvanuti na AO3), od pejzaža zastaje dah, arhitektura je zanosna i magična, muzika je aaaaAAAA (delo Ramina Džavadija, kompozitora Gejmotrona), a efekti izgledaju retko prirodno i upeglano. Zapravo, ozbiljno se dovodi u pitanje njegova odrednica kao „igranog“ filma – CGI orgija do te mere da se „Warcraft“ sasvim lepo može etiketirati i kao animirano ostvarenje.

Legendary
Legendary

Na drugoj strani, narativno gledano, imamo izanđalu priču u najčistijem visokofantastičnom maniru, gde je zlo pokvareno i naopako, a dobro plemenito i uzvišeno, i gde se s lakoćom može pogoditi razvoj radnje od početka do kraja – dobro na kraju ima da trijumfuje samo zato što je prirodni poredak univerzuma da svetlo nadvlada tamu, i tako dalje. Ne znam da li je takav jednodimenzionalni, crno-beli pristup zbilja karakteristika warcraftovskog sveta, ili su filmadžije rešile da malko pojednostave stvari zarad najšireg sloja publike. Želim da verujem da je ovo drugo u pitanju, jer neverovatno mi je da su armije fanova nalazile bog-zna-kakve dubine u „Warcraft“ franšizi, ako je ustrojstvo sveta zaista tako površno i predvidivo – ili je mehanika igre mnogo važnija od priče koja se nudi? Što se filma tiče, zapravo je najsolidniji kada se usudi da zađe u nijanse sive – ma koliko klišeiziran, „humanizovan“ prikaz Orka kao rase ponosnih ratnika ono je što je na mene ostavilo najjači utisak, a Durotan je jedini lik za koga sam se iole vezala, i ozbiljno zameram reditelju što nije do kraja iskoristio njegov potencijal. Paradoksalno, bez obzira što su animirani, Orci deluju ubedljivije od ljudi – da budem iskrena, skoro nisam videla tako s koca i konopca skupljen kasting u kome niko n’ume da glumi, od zelene žene sa smešnim zubima, do Trevisa Fimela (meni inače beskrajno dragog u „Vikinzima“) koji sve vreme izgleda kao pijani Ragnar Lotbrok koji se previše uživeo u LARP. Sreća pa je priča takva da i ne zahteva Oskar-bejt bravure.

 

Legendary
Legendary

Na kraju, moram reći da sam očekivala više od reditelja s pedigreom kakav je Dankan Džons – ovo ispade sasvim prosečan letnji hit, jedan od onih gde je isključivanje mozga preduslov za uživanje. Čak i ne deluje kao prvi korak u dugovečnoj filmskoj franšizi, iako je očigledno da su želeli da gledaoce navuku na nastavke – nego samo kao još jedan letnji hit. Tja. Mada, jesam se zabavila i dobro nasmejala u bioskopu – eto meni naravoučenija da nekad i ovakav film može da legne. I ako budu uradili nastavak, rado ću ići da ga gledam. Možda dotle i naučim nešto o „Warcraftu“.